Општинске новине

Београдске општинске новине

воду на своја имања, а нарочито баштоване, та количина воде за пиће јг могла бити довољна за онај крај, пошто су у близини постојале још две чесме: у Скадарској и ДалматинскоЈ улици. 8) Чесма у Душаноеој улицп, спроћу Светосавског дома, давала је 750 гр. воде у секунди. Више те чесме, где је сада Зоолошки врт и ул. Маршала Пилсудског, била је турска махала. Пре 90 год. на месту, где је сада Светосавски дом, сађен је дуван. 9) У улици Страхинића Еана бр. 13, позади кафаке „Хаџи Јања," постојала је чесма, која је давала 394 гр. воде у секунди. 10) Пред купатилом у Душановој улици била је чесма, која је давала 314 гр. воде у секунди. Г. Дим. Боди друкчије говори о овој чесми. Он каже да је та чзсма заиста била пред купатилом, али из улице Скендер-бегове. То тврди и г, Мих. Грујић, фактор Др.кавне штампарије, с тим да су око чесме били разни украси од мермера — ликорези. Пре садањег купатила на том месту постојали су: турски амам и џамија. 11) Чесма код ,,Еакгие' била је испод кафане „Гргеч", пред бив. Возним парком. Давала је 155 гр. воде у секунди, 12) Чесма у Палилулској касарни била је озидана и имала облик Чукур чесме. За потребе војске била је недовољна, те су војници ишли и на ону у Далматинској ул., позади основне школе. 13) Че -Јжа у Еитољској улици, испод нове зграде Пожарне команде, на улазу у Ташмајдан. Чесма је била зидана и имала две луле, из којих је вода стално текла. До чесме се долазило силазећи низ степенице. 14) Мала чесма била је у једном сокачету које је од кафане „Црни орао" ишло косо десно на улицу Страхинића Бана. То сокаче ушло је доцније у састав дворишта куће под бр. 41 у ул. Страх. Бана. Мала чесма добијала је воду од Сака чесме. Имала је цев, из кој;е је вода ст;цлно текла, док је на Сака чесми била славина са затварачем. Мала чесма је била зидана и имала висину око 1.20 м. Интересантна је кућа у ул. Страх. Бана 41. То је мала турска кућа са доксатом и ве-

ликим двориштем. Грађена је сигурно пре 100 год. Кад се уђе у оне мале и чисте собе, где све мирише на старине и босиљак. човек се и нехотице пренесе у оно старо, симдатично и интимно доба. Сопственици те куће су: г-це Милица, Лзубица и Ангелина, кћери поч. Јелене и Николе Стефановића, бив. пекара. На Малу чесму увек је много сзета долазило за воду и морало се чекати на ред. Ова чесма се је 1868 звала и „Билалагина." 1 15) Чесма једна била је у ул. Скендербеговој, позади данашње основне школе. Била је у рупи. аидана и имала две луле из којих је вода стално текла. 16) Гузоњина чесма. — О тој чесми Милићевић пише у „Кнежевини Србији" 1876: „На дорћолу ваљда стоји и сад јздна чешма, која је пресушила, али носи име „Гузоњина чешма". То име чесма је носила по Ђорђу Миловановићу „Гузоњи" који је од 1811 па до пропасти Србије 1813 био управник београдског града. Штета је, што А-Тилићевић, кад је ово писао, није сишао на Дорћол да ту чесму види и ближе опише. Зато ми данас не знамо ии место те чесме, као ни да ли је била изворска, или у вези са водоводом. * Још неколико појединости. Због свог ниског положаја, Дорпол је подводан. Падина која се спушта од Васине ул., има доста и подземне воде. Пре канализације, а приликом копања темеља, врло често је било толико воде да се је зидање морало обустављати. Тај случај је био и са црквом, која се је )првобитно почела градити на углу Душанове и Кнегиње Лзубице. Исти случај био је пр. год. и са зградом у Душановој бр. 72 Наишло се на извор бистре, хладне и добре воде, и да би се могло радити, спроведена је у канализацију. Стари људи тврде да је вода на углу Душанове и Кнегиње Љубице била минерална. На простору од ул. Доситејеве до Кн. Љубице, била је, по причању г.г. Исидора Николића и Мих. Каракашевића, т. звана Петраћева башта, у којој је постојао извор са добром водом. Та башта горе се пружала до ул. Страх. Бана. Драг. Ј. Ранковић