Општинске новине

742

Београдске општинске новине

Затим је ПРЕТСЕДНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ Г. ВЛАДА ИЛИЋ ОДРЖАО ОВАЈ ГОВОР: „Господо! У овом часу, када у име Беогрзда, прииам на чување од Одбора споменик Вуку Караџићу, не могу пропустити прилику да не изразим исхрену захвалност Београђана члановима одбора чијом заслугом и благодарећи чијим напорима ми данас освећујемо ова; достојан споменик који ће отсада красити универзитетски крај наше престонице. Та захвалност Бсограда припада и свима оним јавним радницима, који су на било који начин допрингли да ова лепа и племенита мисао буде у дело приведена. Наша је прошлост пуна борби, страдаша и славе. Она је исто тако пуна именз великана, који су стварали историју нашега народа, ударали темеље н:ше данашње државе и изградили данашњу снзжну југословенску државу. Заузет радом на своме економскзм опорављању и на лечењу из минулих ратова, Београд још није стигао да према тим светлим вођзма нашег народа испуни свој дуг захвалности на један достојан начин, како то взлиха дела њихова заслужују. Али тај дуг према њима није заборављен. Ако се чекало са испуњењем тога дуга, то је само зато да би израз наше захвалности био достојан великих дела њихових. Ја се надам да ћемо се ми ускоро*

Претседник Београдске општине г. В. Илић говори за време откривања споменика Вуку Караџићу

иницијативом захвалног потомства, достојно одужити шиховој успомени, као што то данас чинимо према Вуку Караџићу. Општина града Београда са највећим пијететом чуваће овај споменик, као успомеиу на бесмртног Вука Караџића".

* * После говора г. Владе Илића пред Вуков споменик положено је седам венаца: Српске Краљевске академије наука, Матице српске из Новог Сада, Државне штампарије, Савеза српских земљорадничких задруга, Савеза Сокола, Кола српских сестара и венац Подриња и Јадра, на коме пише: „Нашем бесмртном Подринцу". Неколико тренутака затим, у узбудљивој тишини, ученици свих школа почели су да дефилују испред споменика и да подножје споменика засипају свежим јесењим цвећем. * * * Истога дана у 16 часова одржана је свечана Академија на Коларчевом Универзитету. Академију је отворио кратким говором претседник Одбора г. д-р Александар Белић, претседник Српске краљевске академије наука. Затим је говорио о значају Вукова рада г. Д. Магарашевић, министар просвете. После тога г. д-р А. Белић у дугом говору изнео је живот и рад Вука Караџића, од првих дана његове младости до смрти. Госпођа Исидора Секулић, књижевник, говорила је о нашој народној песми и њеном утицају. Затим су изасланици Универзитета, Академија и других научних, књижевних и културних друштава у кратким поздравима одали признање и захвалност Вукову раду. Напослетку Академско певачко друштво „Обилић" отпевало је песму „Апотеоза Вуку" од Јосифа Маринковића, која је певана још пре педесет година, приликом преноса Вукових костију у Београд. * Вукова прослава у Београду завршена је банкетом који је одбор приредио у хотелу „Српски Краљ" у 20 часова изасланицима који су узели учешћа на прослави. На банкету је претседник Одбора г. д-р Александар Белић у својој здравици изјавио захвалност Краљевској влади и министру просвете г. Магарашевићу, као и Општини београдској и њеном претседнику и већницима, што су припомогли да ова прослава добије пуно народно обележје и широке размере. На овај поздрав одгозорио је у име Краљевске владе министар г. МагарашевЈиђ, а у име одсутнога претседника општине г. В. Илића, градски већник г. Милан Костић. Тако је Београд, престоница Југославије, одао и овом приликом захвалност великим заслугама Вука Стефановића Караџића. Трећи дан прославе стопедесетогодишњице Вукова рођења изведен је у Лозници освећењем Вукова Дома Културе и у месту Вукова рођења, у Тршићу. М. А. К.