Општинске новине

Правна хропика Одлуке Државног савета

Градски службеник се може отпустити из службе због повреде службене дужности, само ако је претходно, путем дисциплинског поступка, утврђено постојаше те повреде. Градско веће једног Поглаварства донело је одлуку о отпусту из службе једног градског службеника, за којег је било утврдило да је извршио извесне злоупотребе у званичној дужности. Банска управа као надзорна власт задржала је, на оенову § 134 Закона о градским општинама, одлуку о отпусту од иззршења, налазећи да је поступак противан закону, пошто је одлуци о отпусту морало да претходи спровођење дисциплинског поступка, којим путем је требало утврдити постојање дела и тек на основу тога изрећи казну, сходно дисциплинским прописима из Чиновничког закона, чијој примени има места и у погледу градских службеника сходно § 106. Зак. о градским општинама. Против одлуке Банске управе изјавило је Поглаварство жалбу Државном савету, која је одбачена решењем Државног савета бр. 380 од 13 јануара 1937 год. са ових разлога: „У закону о градским општинама (§ 100) прописано је да градско веће има донети статут за своје службенике, а затим је ближе одређено која се питања тих службеника имају уредити. Међу та питања није стављено и уређењг престанка службе ових службеника, а то с обзиром на даљу одредбу § 104 истог закона, према коме се одредба о престанку службе и дисциплинској одговорности које важе за државне службенике имају сходно смислу примешизати и на градске службенике. Према томе питање престанка службе Махмутбеговића има се расправити по одредбама чиновничког закона. У овоме пак закону прописане су дужности службеника (чл. VII), а затим казне и поступак за повреду службене дужности (дисциплински прописи — § 183—247 Ч. 3.). И када су код Махмутбеговића констатоване злоупотребе у служби, онда се и ликвидирање тога имало провести на начин прописан у дисциплинским одредбама (§ 183—247 Ч.З.). Осим тога и јавни интерес налаже такво поступање, јер се отпустом из службе по овим одредбама губи способност за ново ступање у службу према § 3 тач. 11 Ч.З. А кад градско веће уз констатацију злоупотреба у служби није одредило провођење дисциплинског поступка, како закон налаже, онда је његова одлука противна закону, па је стога било места задржању исте на основу § 134 Закона о градским општинама. Навод жалбе, да за градске службенике важе старе одредбе до доношења статута, неоснован је, јер

је то случај само код оних питања која се према § 100 имају уредити сгатуто \Е, а не и питање престанка службе услед повреде службене дужности за које важе одмах одредбе чиновничког закона према § 104 Закона о градским општинама. Исто тако неосновано је тврђење жалбе да је овде било места отпусту по § 104 тач. 16 Ч. 3„, јер су у овоме случају констатоване злоупотребе у служби, за који случај важе дисциплинске одредбе овог закона, како је напред изложено, а § 104 тач. 16 такав случај не предвиђа." Гледиште Државног савета заузето у цитираном решењу по спорном питању у складу је са законом § 104 Закона о градским општинама, који у погледу огрешења о службенику дужност и од стране градских службеника проширује важност дисциплинских прописа из Чиновничког закона. На овај начин загарантован је и јавни интерес, јер ако ое путем дисциплинског поступка утврди постојање позреде службене дужности од стране градског службеника и због тога буде отпуштен, самим тим онемогућује се таквом службенику повратак у службу (§ 3 т. 11 и § 104 т. 2 Ч.З.), док обичан отпуст административним путем не спречава евентуални повратак у службу, а исто тако заштићен је интерес самог службеника, јер он се не отпушта само због просте сумње да се огрешио о службену дужности, него тек ако се путем дисциплинског поступка утврди постојање те повреде. Против одлуке надлежне власти о одобрењу буџета градске општине уз брисање извесних одредаба у правилнику за извршење буџета, може да поднесе тужбу само та општина, а не и службеници којих се тичу избрисане одредбе. Једно Градско поглаварство донело је било буџет за 1936/37 год. и правилник за његово извршење, па је затим исто доставило надлежној власти на одобрење. У буџету су биле предвиђене одређене суме за унапређење извесних градских службеника, а у правилнику су биле унете одредбе о том унапређењу. Власт надлежна за одобрење буџета одобрила је буџет, па и оне суме намењене унапређењу односких службеника, али је у Правилнику за извршење буџета прецртала одредбе које се односе на то унапређење. Односни службеници, налазећи да им се на овај начин вређа њихово право на унапређење о коме је веће већ решило, поднели су Државном савету тужбу против оног решења надлежне власти — Мин. финансија — о одобрењу буџета уз брисање одредаба