Општинске новине

Карађорђева звезда с мачевима

705

ни посланици, ви сте учинили једно велико дело и одговорили једној насушној потреби. Одавање јавног и видног признања витезовима нашега народа, витезовима који су са песмом на уснама ишли у смрт, жртвују^и не само свој живот већ често и опстанак својих породица, да би што сјајније извршили своју дужност преМа Краљу, својој отаубини и своме народу и, да би претходе^Ки примером дали снажног потстреко и другима на пожртвовање, није само акт правде и захвалности према њима, ве-К и акт више државничке мудрости. ,,Кад би смо поизближе расмотрили како живе, каквим су бедама па и понижењима доседа били изложени, многи од ових наших прослављених витезова са изрешетаним грудима и поломљеним костима, који су заслужили да им се поред највиших почасти и живима подигне споменик захвалности, и најзад у каквом је унижењу био досада највиши орден, који се даје само за нај-

Министар војске и морнарице арм. генерал г. Љубомир Марић

зише заслуге, у којима самопрегор игра главну улогу, онда би јасно уочили колики грех носимо, што ово признање нисмо и раније извршили, а тако исто уоч или би и колики допринос овим законом дајемо за јачање и учврш-ћивање херојства у нашем народу, коме је витештво несумњиво једна од оних племенитих урођених врлина, која се нарочито у војсци снажно од увек манифестовала. ,,У име војске и морнарице узданице нашег народа, ја поздрављам овај акт једнодушног и свечаног признања нашим херојима над херојима са уверењем да Ке тај акт не само у народу него и у војсци и морнарици наиКи на пуну захвалност, јер Ке оне у томе признању наћи снажног потстицаја на велика јуначка дела, што је у рату било, јесте и остаКе за вечита времена од прЕОстепеног значаја и мерило у оцени квалитативне вредности сваке војне силе, вредности без које ни најмодернија средства неће бити од користи. „Хвала вам, Господо народни посланици!"**

** Љуб М. Марић: Говор — извод говора у Народној Скупштини на дан 19-Х-1937 год. приликом усвајања Закона о правима и повластицама носилаца

УВОД ,,Одликовање, као реч, има исту језичну основу као и реч разликовање. Одликовати се у нечему, значило је испочетка исто што и разликовати се по нечему, и то само са извесним позитивним квалитетима... по нечему доброме."* „Одликовати се, значи учинити да се неко други обележи по добру, признати му извесна преимуКства, иста^Ки га према другима... Често се данас у обичноме говору идентификује реч одликовање са речима урешавање или ки+>ење. Премда одликовање, декорисање у суштини значи почаствовање, уздизање по части и угледу сЈекогит (достојанство, част). „Одликовање, знаци и облици одликовања, могу бити разни: — то могу бити титуле, племства, — то могу бити титуле историских звања, која су нестала или титуле фингираних звања, која нису никад ни постојала (дворски саветник, комерцијални саветник, итд,), нарочито ословљавање лица (преузвишени, пресветли), — то могу бити проглашење некога за великога или за заслужнога (нарочито ово је случај у неким републикама новијега датума), — то могу бити титуле универзитетских степена ,,Нопоп$ дгааа" и слично, — то могу бити давање „одличја, ордена, медаља". „Одликовање, упочетку, могло је и чинило је друштво. То су чиниле и поједине корпорације јавноправнога карактера. Држава је постепено преузела на себе да врши одликовање. Држави припада искључиви монопол одликовања, где то у монархијама врши сам владалац, а у републикама врло често сам претседник републике. ,,Одликовање у веКини држава данас се своди на то, што се дају разни спољни уресни знакови као доказ за признање извесних заслуга' који је рад законом регулисан. Универзитетима се признаје да дају титуле почасних доктората. Некада се даје право и појединим корпорацијама да издају посебне и спољне видљиве знаке одликовања (Црвени крст Краљевине Југославије). „Одликовање, знаци, који су доступни свакоме и од којих ниједан друштвени ред није у принципу искључен, могу бити — називају се углавноме: ордени и медаље. — Ордени, реч је латинскога порекла. Она сзначава ред, уредбу, уређење. 1) Испочетка тако су обележавана удружења, лица, која су се обавезала, да ће се придржавати извеснога реда, да би свој задатак успешније испунили. То су била махом удружења верскога карактера (фрањевачки, доминикански ред итд.). 2) Крсташки ордени развили су се доцније, за време крсташких ратова (XII век) из чисто ду-

ордена Карађорђеве Звезде с мачевима. Такав исти говор одржао је и у Сенату Краљевине Југославије 21 Х-1937 год., када је и тамо предлог једногласно усвојен. * Д-р Л. Костић — „Одликовање", Суботица 1937.