Општинске новине

7 98

Београдске општинске новине

већ раније објављене податке, — или која, макар да су и оригинална и по замисли и, поискоришћеном материјалу, по вредности стоје у сенци централног дела. Групације се даду извести не само по књижевним формама објављених дела, већ исто тако и по истакнутим главним карактеристикама Београда (од најстаријих времена до данас) које се понеки пут провлаче као златна нит кроз сасвим хетерогена дела хетерогених писаца. Поред ранијих дела у којима се спомиње и описује Београд, као што је и дело ученог Бугарина Константина Филозофа, биографа деспота Стевана Лазаревића, истиче се у седамнаестом веку неколико веома значајних дела, која се односе претежно на његову војну историју. За дела друге врсте у тим бурним временима тешко је било наћи места. То је, како каже француски историчар Мишле „век крви и рушења". Та основна карактеристика времена нарочито се осетила на Балкану и у Београду као хришћанској предстражи. Године 1663 и, тампана је у Нирнбергу на немачком језику у издању Паула Фирста књига под насловом ,,Турска н Угарска кроника" која је у главном посвећена хришћанско-турским ратовима. Књига садржи неколико поглавља која су посвећена Београду; међу бакрорезима којима је књига богато илустрована налази се и један бакрорез на ком је приказан Београд — како га кроника спомиње „Спећ18сћ Уе13зепћиг^" — фаталне 1521 год., кад је Београд дошао у турске руке. Године 1717 шталтано је у Еечу дело под насловом ,,Главна тврђава Ееоград или Грилиш Вајсенбург". Као аутор дела означен је један војни инжињер тадашњег ослободиоца Београда Е. Савојског. Године 1789, у вези с освојењем Београда под Лауданом, изпшло је једно мало дело о Ееограду на талија\нском језнку с необично занимљивим уводом у ком писац нарочито подвлачи да се подухватио писања овог дела, јер су и очи целе '-Европе уперене према ЕеоГраду. У свим тим делима, поред описа војних операција, налазе се и описи града и вароши. У старијим се наглашује источњачки изглед вароши, многобројне мошеје, ханови, каравансераји, а у новијим, нарочито у оним из доба Евгенија Савојског, његово европеизирање. Друштвеном животу удељена је далеко мања пажња. Међу знаменитим путописним делима овог доба, која се односе на ранију литературу о Београду, главно место заузима дело ученоГ Етлеза Едуарда Ерауна, који је у БеоГраду боравио 1668 Године. Дело је већ одавно побудило пажњу наших научника. Први га је, како је лепо изнео Војислав М. Јовановић (у чланку који је објављен у „Политици"), споменуо наш стари државник Јован Ристић, а касније, поред осталих, и Стојан Новаковић. Немачки превод штампан је у НирнберГу у

издању Јохана Цтера 1686 Год • У тринајестом поглављу, које је посвећено Београду, писац у извесном смислу даје општу карактеристику тадашњег Београда, његовог начина и темпа живота, састав његовог становниш'тва, као и изгледа града и тврђаве. Будући сам одличан цртач, Браун је дело снабдео бакрорезима, међу којима се налази и један који се односи на Београд, Неколике Године касније, 1694, у издању Јакоба Сандрарта, у Нирјнбергу, изашло је дело под насловом „Бопаи8сћ1гап<1" са сликом и кратким описом Београда. Од дела монографског карактера међу овом старијом литературом нарочито се истиче необично занимљиво, местимице с изразито драмском снагом написано дело анонимног аутора о животу и трагичној судбини чувеног градитеља београдске тврђаве из доба аустријске окупације 1717-1739, барона Доксата фон Морез, које је објављено на немачком језику 1757 године. Опис суђења, које је над овим градитељем извршено у старој београдској тврђави, сећа у извесном смислу на оно трагично изрицање и вршење пресуде за време француске револуције, кад су страст и мржња на противника постали врховно слово закона. * * * Пророчанство: „1\оуа Бе11а е\е%\{ 0от1пи8 е1 рог1;а8 ћозНит 1р82 зићуегШ" — Бог је одабрао нови рат и порушио сам непријјатељску капију — испунило се почетком прошлог века. Од тога доба и у литератури Београда настаје преокрет. На место страних писаца, све веће место заузимају домаћи писци са делима на нашем језику. Главни интерес и главну пажњу — поред турског Београда, који је Тад на издисају и ни издалека не сећа на турски Београд из доба великог турскјог 1 путописца Евлије Челебије —, привлачи онај Београд, ком главну карактеристику даје српг.ки елеменат. То је Београд нове експанзијр XIX века, који пробија старе градске зидине, излази из „Шанца" у тад још ненасељене, или слабо насељене делове територије београдске (који данас сачињавају његов најужи центар). Сваки Словенин носи у себи један одређени и јасно изражени идеал слободе. Тај идеал, поред других момената, делује да се у тадашњи слободни Београд насељавају породице и с југа и са севера наше државе, насељавају постепено све његове делове и као св^ моћнији елеменат продиру у стару београдску чаршију. Досељеници су већином сиромашан свет, али их њихова радиност и смишљеност: брзо изводи на широки пут економске незас висности. Међу писцима у почетку XIX века истиче се опет један странац, али који зато ипак с