Општинске новине

Стари водоводи, чесме и бунари у Београду

805

У непосредноЈ близини чесме г. Милишић је ископао три бунара, који дају пола милиона литара воде на дан. Вода је врло хладна и у бунар долази не оздо, него са стране из брега. Пошто су и чесма н бунари на истој линији, могло би се претпоставити да је вода иста. Тачан одговор могла би дати само анализа. И требало би је извршити, а пре свега уредпти чесму и простор 1 око ње, и унигитити оне силне комарце■ 5 — Казначејина или Пегиина чесма, налазила се у ул. Ђурићевој, близу угла с леве стране, кад се улази из ул. 'Дим. Туцовића. Глава чесме налази се на 50 м. источно од ње. Чесма је давно растурена и извор затрпан, али вода је морала наћи одушке: пробила је калдрму и сад отиче уличним олуком>. Стари људи тврде да је вода из те- чесме била врло добра за пиће и хладна. И ова чесма је била врло стара. Подигао ју |}е неки Пеша, земљоделац и рабаџија из Палилуле, и по њему је добила име. Из ггапија које нам је показао г. Дамњан Ђурић', референт Општине београдске, види се да је његов деда Алекса Д. Ђурић, главни благајник (казначеј) Министарства финансија, а 1871 претседник Општине београдске, куповао имања око те чесме 1862, 1863, 1865^ 1869 \\ 1876 и свуда се та чесма звала „11ешина. Год. 1877 већ се пиСаЛо „Бивша Пешина чесма.'' Алекса Ђурић је обновио ту чесму, аЛи кад — не зна 1се, и по њему [је добила име; „Казначејина." Улица Ђурићева такође се по њему тако зове. Алекса је у своје време дао и део свог имања спроћу чесме, и на њему је стока пландовала, Алекса је биб једна интересантна фигура. Био је одличан привредник и трудио се да то и други буду. Код њега је све билјо, најбоље: в^ће, пчеле, стока и уопште цело, имање. Учио ]е људе како треба неговати орах, те да ораси не буду коштуњави. Био је и добар привредни писац. Рођен је 1818 у Гор. Трешњевици, а умро 1907 у Београду. , Казначејина чесма, када би се хтело, могла би се обновити. Друштво за улепшавање Булбудера учинило би лепо дело када би тај, посао примило на себе. Пре 50 г. земљиште у оном кра.ју продавало се по 1,60 дин. квадратни хват. 6 — ИзворI у цркви Свете Петкс, у Доњем ГрадуО овом 1 извору опширна смо писали у „Политици" од 16 октобра 1937, а такође су писале и „Општинске новине" у свесци за октобар ове године. Овде само помињемо да на тај извор' много света долази, нарочито петком, и да је та вода, према извршеној анализи, минерална.

— Чесма код „Аешог Изгледа". — Преко пута кафане ,,Лепи Изглед", у ул. Милоша Великог, до пре 40 г. постојала је ова чесма. Управо, она је била у оној јарузи, којом трамвај иде. Чесма је батаљена због трамвајске пруге, а вода спроведена у канализацију. 8 — Чесма на Сењаку■ — Тамо где ое сада увелико подиже нова зграда за Државну штампарију, а на имању које је држава купила од браће Гођевац, и данас постоји примитивна чесма, са једном гвозденом цеви, из које вода стално тече. Чесма се налази позади саме зграде. Вода за пиће је добра и цео онај крај радо је пије. Управа Државне штампарије учинила би добро дело да, кад јој зграда буде готова^ ову чесму озида и лепо уреди, а могло би то да учини и предузеће које подиже ту зграду". 9 — Чесма у ПрокуШчкој ул- бр. 12. Ова чесма и данас постоји, али вода само капље,. На имању где се чесма налази сада су станови Министарства социјалне политике. Чесма је лепо озидана, у облику полукруга, и има једну гвоздену лулу. Укућани кажу да је вода за пиће добоа, али да је пре неколико месеци престала тећи, јер је канал негде запушен. Пошто нема бојазни од загађивања, са мало труда чесма би се могла оспособити, То би требало учинити тим пре, што чесма потиче из времена око 1820 г. Нзу је први уредио, наравно не у данашњем облику, Вито Ромина, лекар за време Кнеза Милоша. Вито је подигао и т. зв. „Докторову кулу" и у њој становао. Та зграда и сад постоји у кзугу Болнице за душевне болести. 10 — Две чесме у Топчидеру постоје поред пута с леве стране, кад се силази за цркву. Везане су каменим зидом и удаљене једна од друге око 8 м. Свака чесма има по једну славину. Горња је водом јача.

1Р!Н»-ЧЧНР <-■■■■ "

Чесме на Топчидерском путу више цркве Чесме су врло старе. Алимпије Богић помиње их у „Гласнику Ученог друштва" још 1858.