Општинске новине

Фотографи/а са изложбе ,,Ладе" у Софији Ј906

један духовни однос, да се схвати дубока скривена вредност ових драгоцености; једна душевна сила мора нас покретати, и то најлепша, најмоћнија од свих које на земљи уопште постоје — Поштовање. Овим речима пледира за своју тему писац, који је као ретко ко имао право да о њој говори, јер је проучавајући најбољег човека, могао до танчина и њиховог унутрашњег скривеног смисла ући у вредност старих пожутелих папира, истргнутих и случајних страница неког дела, колекције или појединачних писама и забележака великих људи. Фотографија делује много непосредније. За појимање њене вредности довољна је способност обичног ћутилног осећања. Па ипак, колико смо пута склони да пренаглимо и у овом погледу, да бацимо или затуримо неку слику, која нам се моментано чини без вредности, а која би у самој ствари некад могла бити драгоцен докуменат не само за нас лично, за личну или породичну архиву, већ исто тако имати и општи значај и вредност. Свакако није случајно да највише смисла у овом погледу показују старе и уметничке породице, 2\уе1§ спомиње велики смисао што су га показивали Гете, Јован Себастијан Бах, Бетовен, Брамс у прикупљању успомена на своје велике колеге. Слично видимо и код других уметника. И ништа им не пада тако тешко као растати се (из било ког разлога) с којом од ових успомена, које су за профано око у већини случајева потпуно безначајне Наше су се друштвене прилике развијале тако, да су многе драгоцене успомене пропале у хаосу општих историјских недаћа које су тај живот пратиле. Па ипак има кућа, има старих породица, чије нас богате порздичне архиве изненађују, које с поносом указују на драге већ избледеле слике својих предака, који су у већини случајева били ако не непосредни творци данашњег доба, онда у сваком случају у том процесу одиграли видну улогу. За наше уметничке породице ово не треба посебно ни наглашавати. Тамо се чува све што се може до последњег часа, „Оепп јтиег тгс1 ез §егас!е сЗег 5сћаНепс1е зет, с1ег сће г геЈпз1е Ећгћагсћ! {иг с1аз 5сћа{{еп етр{1пс!е(;, пиг с!ег КипзИег \ у 1 гс 1 јес1е 1леБе аисћ ги с1еп аБзеШ<*з1:еп ипс! \уип<јегђагз1еп ЕтапаИоп с1ег Кипз!; уегз1ећеп ..." * Налазећи се једног дана у атељеу наше истакнуте културне уметнице гђе Бете Вукановић, запазила сам једну стару, нешто избледелу, али још увек добро сачувану фотографију. На њој је била приказана велика, , уметнич ки распоређе на група људи међу ко]има ]е седела ]една ]едина жена. Видећи мој

* Јер ће увек баш сам стваралац бити тај који ће за стварање осећати најчистије поштовање; само ће уметник разумети сваку љубав, па и за најнеобичније и најчуцније еманације уметности.

интерес, госпођа ми је објаснила, да је ту слику извадила у жељи даје покаже младимбугарским уметницама, које су је дан пре тога посетиле у њеном атељеу. Слика представља драгоцен докуменат и односи се на први период заједничког рада наших југословенских уметника на пољу зближења нашег и бугарског народа преко уметности и уметника. Као што су бугарске сликарке, које су госпођу посегиле у њеном атељеу, сигурно с пијететом загледале у ову слику, и ја сам је с истим осећањем узела у руке. Многи од оних који су на тој слици данас су већ мртви, али су пре тога извршили велику националну мисију и оставили своје име везано за један плодоносан рад; други који су на тој слици у доби у ком људи тек улазе у онај стадиј живота кад се одређује однос према стварима, куша чврстина карактера и снага духа — данас су већ људи с фиксираном духовном и уметничком физиономијом Стогодишњица нашег ослобођења прослављена је изложбом југословенске уметности, која је одржана у Београду 1904. Већ том приликом југословенски уметници и књижевници српски, хрватски, словеначки и бугарски, одржали су конференцију на којој се расправљало о оснивању југословенског уметничког удружења. Та идеја која се већ сматрала као свршен факт, добила је и свој формални облик исте године на заједничкој седници одржаној месец дана након ове изложбе у Софији. Бугарски, српски, хрватски и словеначки уметници основали су своје уметничко удружење „Лада" с циљем како је истакнуто у моту овог кратког написа. Резолуцију су потписали: Франгеш Михановић, Фердо Весел, Ђорђе Јовановић, Риста Вукановић, Отон Ивековић, Рудолф Валдец, Мрквичка, Митров и Вјешин. Већ 1906 одржана је прва заједничка изложба ОРГАНИЗОВАНИХ југословенских уметника и то овај пут у Софији. Фотографија коју имамо у виду докуменат је с ове историјске изложбе. С лева на десно, почињући с најгорњим редом, на фотографији се налазе ове истакнуте личности: Први наш познати скулптор Сима Росандић, аутор омиљеног скулпторског дела „Рибар", који се налази на Калемегдану и споменика дечаку који је погинуо на Чукур чесми 1862. (Овај се споменик налази у Добрачиној улици). Други је у истом реду истакнути бугарски карикатуриста Божинов, отац нашег књижевника и новинара Љуб. Божиновића. Као четврти у истом реду налази се унив. проф., сликар и наш градски већник г. Бранко Поповић, који је у то доба — поред нашег великог националног радника, уредника „Пијемонта" и одушевљеног сарадника „Словенског југа", Љубе Јовановића — био један од главних носилаца југословенске идеје међу тадашњом омладином.