Општинске новине

Птари водоводи, чесме и бунари у Београду VI — Бунари у етаром Београду

Свуда, где не постоје водоводи и изворске чесме, грађани се служе бунарима, у колико ее на добру воду наиђе. И стари Београђани имали су бунаре (имају их и данашњи) јер ондашњи водоводи нису били у стању да подмире све потребе. Истражујући те старе бунаре, са добром водом за пиће, пронашли смо следеће: 1) На Краљевом Тргу, у кући Рајчевића, општин. писара. Кућа је постојала испод данашње Берзе. 2) У хотелу ,,Македонија" и сад се налази бунар, дубок око 20 м., али без воде. Тачно место бунара је задње оделење кафане. Претпрошле зиме један гост умало што није пао у бунар, јер се патосна даска под њим проломила. 3) На Краљевом Тргу бр. 17, где је раније била Пожарна команда, а сада је Управа трошарине. Бунар је био дубок 20 м„ а вода не само добра, него и хладна. До 1868 на том имању била је Општина. Кад је те године купила данашњу зграду која је дотле била хотел, иод именом „Српска Круна' г , онда се јз ту и гтреселила, Имање је било својина Кнеза Александра Карађорђевића. 4 ) На истом Тргу, где је сада Берза, а пре је била кафана „Уједињење". 5) У ул. Змаја од Ноћаја бр. 2. У улици „Два бела голуба", сада Жоржа Клемансо-а, путем огласа у „Новинама Читалишта београдског", издавали су под кирију куће, са добрим бунарима, г. 1847 и то: 6) ]ован Кујунџић, терзија. Нзегова кућа је била на месту где је сада Занатски дом. У тој згради, која је била једноспратна, била је и кафана „Два бела голуба", по којој је и цела улица до кафане„Орач" добила исто име. Кућа је имала и башту, и бунар се у њој налазио. Јован Кујунџић је био таст Стојана Новаковића, а зет Максе Ранковића, једног од првих старешина београдске полиције и првог почасног грађанина Општине београдске. 7) Сава Вукотић, квартаљник. Број куће није означен. 8) Стојиљко Стајгвић, у кафани „Арапин", пређе „Зелено Дрвце". Та кафана је постојала одмах до садањег Занатског дома. 9) Јанићије Поповић, професор. Број куће 18.

10) И још једна кућа у тој улици издавала се под кирију, и имала бунар, али име сопственика у огласу није означено. Улица „Два бела голуба" највише је мењала своје име. Она се је звала: 1) Поп Исин сокак; 2) „Два бела голуба"; 3) Светогорска; 4) Битољска; и 5) Жоржа Клемансо-а. Поп Иса је био свештеник и дугогодишњи старешина цркве палилулске. Кућа му је била спроћу некадање Трговачке академије. У ул. Милоша Великог имали су бунаре: 11) Стевча Михаиловић; 12) Белимарковић; 13) Арса Станојевић; 14) Драгашевић; 15) Алекса Петровић; 16) Тома Јовановић, бакалин. 17) У Хилендарској ул. бр. 22. 18) У ул. Димитрија Туцовића бр. 18 на имању Драгише Н. Чупића. 19) У Кастриотовој бр. 34, доцније Македонској, а данас Поенкаревој. Из огласа у „Будућности" од 28 јула 1874 видимо да је та кућа имала на спрату: „6 маланих соба, кујну са зиданим шпархердом, патос фарбан и ходник сав стаклен." 20) У кући Вукомановићке, рођаке кнегиње Љубице, у ул. Сараф Костиној, сада Цара Лазара. 21) У кући Гавре Радовића и Спире Радосављевића, у ул. Грачаничкој. 22) У кући Живка Карабиберовића, трг. и претседника општине, у ул. Коларчевој. 23) На плацу Гавре Ивановића, угао Милоша Поцерца и Зринског. 24) Пред Бајлоновом пивницом у ул. Сарајевској. 25) Пред биоскопом „Врачар" у ул. Цара Николе (Макензијевој). Тај бунар је био са ђермом. 26) У кући Франца Шустера, лимара, ул. Проте Матеје 1. 27) У кући Светозара К. Ђорђевића, пензионера, Проте Матеје 16. 28) На средини исте улице, а између бр. 11 и 16, постојао је бунар и због њега се та улица пре 66 г. звала „Бунарск.а". 29) У дворишту Учитељске школе на Булевару Ослобођења. 30) У Пашићевој, пређе Скопљанској, бр. 3 у кући Јеврема Поповића. 31) У порти цркве Палилулске. По казивању Јована Мишковића цео крај око Батал џамије, почетком 19 века звао се је „Врачар мала."