Општинске новине

Београдске општинске новине

у Београду. У томе види драгоцени доказ осећаша којима је надахнута југословенска влада према пријатељској и савезничкој румунској влади. ,,Дуг разговор који смо имали у атмосфери пријатељства. пуног повереша, претставља најсрећнији почетак наше сарадње. Необично жалим што ми тако кратко време којим располажем не дозвољава да продужим свој боравак у Београду, као што сам то желео, и пгто ми је ускраћено задовољство да још више продужимо наше разговоре, али сматрам да могу да кажем да ми нисмо имали потребе да много разговарамо да бисмо констатовали наш савршен споразум. „Наши интереси и наше политике стварно су так(. интнмно повезани да наши државници немају потребе за дугим разговорима да се разумеју и споразумеју. Наше одано и непоколебиво пријатељство према Чехословачкој, наша верност Малој антанти и наша воља да ставимо у покрет све наше снаге ради сталног одржаван>|а и појачавања овог дивног међународног организма, претстављају прву основицу наше политике тако срећно допушене Балканским споразумом, у чијем је крилу, наша сарадња са Турском и Грчком цмала тако драгоцене резултате. ,,3а сваку од наших земаља је велико охрабреље сазнање да може потпуно рачунати на лојалну и одану сарадњу друге у оквиру појачања мира истовремено дубоког и трајног. ,,Пошто смо с друге стране чврсто решени да одржавамо наше пријатељске односе са свима земљама, а нарочито са нашим суседима, можемо да наставимо на један пун повереша начин наш пут ка заједничком идеалу мира и спокојства" — нагласио је г. Мнческу. После подне Н>. В. Краљица Марија примила је у аудијенцију г. Мическа. После аудијенције г. Мическу, са југословенским премијером г. д-р М. Стојадиновићем и румунским послаником г. Кадером, посетио је Румунско-југословенски клуб, где га је поздравио топлим говором претседник клуба г. Жика Ђорђевић, професор Уинверзитета, и упознао са многим угледним личностима,' члановима клуба. Г. Мическу је одговорио исто тако врло срдачним говором, износећи успомене из свога живота које га везују за Југословене.

Увечје у 6 часова посетио је г. д-р М. Стојадиновић г. Мическа у румунском посланству и провео са њим у разговору 45 минута. После тога разговора г.г. Мическу и Стојадиновић примили су новинаре у кабинету румунског посланства. Г. Мическу је, пошто је поздравио новинарекратким говором, прочитао званични комунике, у коме се констатује да су г.г. Мическу и Стојадиновић у току разговора констатовали савршену сагласност по> свима расмотреним питашима, како оним која се тичу односа између Румуније и Југославије, тако и оним која ее односе на општу политичку ситуацију, а нарочиго на сарадњу двеју земаља у оквиру Мале антанте, и Балканског споразума. Г.г. М. Стојадиновић и: И. Мическу изразили су на завршетку њихових разговора одлучну жељу да и у будуће продуже ову сарадњ-уј у истом духу поверења и пријатељства. Увече су румунски посланик г. Кадере и госпођаприредили вечеру у просторијама румунског посланства, којој су били присутни, поред румунских гостију, југословенски премијер г. д-р Милан СтојадиновићЈ,. француски посланик г. Брижер са госпођом, посланици Држава Мале антанте и Балканског споразума, виши чиновници југословенског Министарства иностраних дела. После вечере г. Мическу је са госпођом и својом: пратњом отпутовао симплонским експресом за Женеву. На станици је свечано испраћен. * * * При повратку из Женеве г. Мическу је поново навратио у Београд да обавести г. д-ра М. Стојадиновића о резултатима своје мисије при Савету Друштва народа и да претресе са њим разна питања која ће бити третирана на конференцији Балканског споразума15 фебруара у Анкари. Г. Мическу и његовој госпођи приређен је поново свечан и срдачан дочек у Београду. Овом приликом Кнез-Намесник Павле одликовао је г. Мическа орденом Белог Орла I реда са лентом. Г> Мическу са госпођом и пратњом положио је венац на^ гроб Незнаног јунака на Авали, обишао затим, у друштву еа г. д-ром М. Стојадиновићем, зоолошки врт и.: Војни музеј и увече отпутовао за Букурешт. На железничкој станици приређен му је срдачан испраћај-

Нови сенатори

9 јануара о. г. истекао је мандат двадесетосморици сенатора, који су постављени пре 6 година Краљевим указом. Од тих постављених сенатора четворица су умрли: д-р Влада Андрић, д-р Мића Мићић, д-р Валентин Рожић и Павле Самуровић. Остала 24 престали су бити сенатори 9 јануара, то су г.г.: д-р Исак Алкалај, Јован Алтипормаковић, Јова Бањанин, Осман Виловић, д-р Богдан Гавриловић, д-р Георг Грасл, Милутин Драговић, д-р Момчило Ивковић, д-р Хамдија Карамехмедовић, Тома Ковачевић, д-р Сава Љубибратић, д-р Желимир Мажуранић, Сефедин Махмудбеговић, Салем Муфтић, Паја Обрадовић, д-р Анта Павелић, Дака Поповић, Крста Смиљанић, Светозар Томић, д-р Динко Тринајестић, д-р Ото Франгеш, Иван Хрибар, д-р Јосип Шиловић и д-р Бењамин Шуперина.

Указом Краљевских Намесника од 9 јануара о,г_ попуњено је 11 упражњених сенаторских места и за. сенаторе су именовани г. г.: д-р Лујо Војновић, бишпи министар и Краљевски делегат при Међународном институту за интелектуалну сарадњу; д-р Богдан Гавриловић, професор Универзитета у пензији и досадашњи сенатор; д-р Георг Грасл, досадашњи сенатор; Стеван Јанковић, народни посланик; д-р Хамдија Карамехмедовић, бивши министар и досадашњи сенатор; Антун Михаловић, бивши бан; Стеван Михалџић, протојереј и досадашњи сенатор; д-р Анте Павелић, досадашњи сенатор; Јанко Спасојевић, државни саветник у пензији и Спира Хаџи-Ристић, народни посланик.