Општинске новине

Из Београдске прошлости

ЈЕДАН ПРИАОГ ИСТОРИЈИ ОПШТИНСКИХ НОВИНА Општинске новине, као што смо раније изнели, почеле су да иалазе 21 марта 1882 по старом календару. Међутим, идеја о покретању тих новина, поникла је десет година раније. На седници општинског одбора од 7 новембра 1872, а приликом претреса буџета за 1873, развила се је дискусија о позицији у износу од 14.000 порес. гроша за издавање општинског листа под насловом Општина. „Тим листом би се, како у записнику стоји, у ширем кругу јавности, а нарочито међу научним и стручним људима, претресала радња општинског суда, те да се свагда имају на прегледу радње општинске." Суму од 14.000 гроша предложила је буџетска комисија. Пред пленумом одбора та] предлог је бранио члан исте комисије Др. Владан Ђорђевић, који је вероватно био и иницијатор идеје о покретању општинског листа. Није забележено шта је ко од одборника говорио. Само је констатовано да је одбор тај предлог са 11 против 8 гласова примио и одобрио предложену суму расхода. Али, сад наступа нешто мало чудновато. Само 13 дана доцније, на седници од 16 новембра, претседник Димитрије Т. Поповић изнесе одбору на решење предлог одборника Николе Вуличевића да се наново узме у претрес питање о покретању листа Општина. Приликом гласања, са 16 против 9, а један се уздржао, решено је да се општинске новине не издају. Претседник општине Димитрије Т. Поповић, био је пре избора за претседника, с.удија варошког суда у Београду. На положају претседника провео је скоро пуних шест година. ОПШТИНСКА ЗГРАДА ПРЕ 85 ГОДИНА Општинска зграда у Узун Мирковој ул. бр. 1 била је, како је познато, хотел „Круна", својина Кнеза Александра Карађорђевића. То је била зграда с једним спратом, а други је додат 1928. Зграда је подигнута 1853. Исте године, 19 септембра, објављен је оглас о њеном издавању под закуп. Зграда је, како је у огласу означено, имала: Једну кафану и гостионицу са целим намештајем и осталом нужном спремом; 12 намештених соба за путнике; 4 собе и 1 салу за госте; 1 кујну; 1 перионицу; 1 ар (шталу) за 30 коња; 1 велики подрум за вино; 1 подрум за дрва; 1 шупу за кола.

БЕОГРАДСКИ ОПШТИНАРИ ПРЕ 93 ГОД. Општинска самоуправа у Београду почела је да функционише месеца септембра 1839. Иако је то било нешто ново, наши стари су се врло добро сналазили, и трудили се да одговоре дужностима које су им поверене. Напредан дух тадањих општинара види се из једне белешке, објављене у Срп. новинама 14 априла 1845: „На молбу Општине београдске дозволило је Попечитељство Просвешченија да се у најстаријем разреду основног училишта младеж у читању и писању немачком обучава, навластито из тог побуђенија што је ова варош на граници, чешћа сношенија са житељима Аустрије имају, те им је на овај начин учење немачког језика потребно". Одиста, мора се дивити нашим старим, ка|Д су и овакве значајне предлоге чинили и остваривали. СКАДАРЛИЈА ЈЕ ВЕЋ ИЗУМРЛА До 1870 Скадарлија се звала Циганска мала. У њој су биле мале куће од којих сама још неколико постоји: на углу Скадарске и Симине, затим она под бр. 35 у којој је умро Ђура Јакшић. Типична је и врло стара кафана „Три шешира", зборно место некадаљих боема. Има података да је та кафана постојала још 1864 и да ју је тада држала нека Ката, уд. Петра Јовановића. Средином улице ишао је поток који је за време јаких киша био веома опасан. То видимо и из једне белешке у Београдском веснику од 27 априла 1884 у којој се овако описује једна сцена: „У Скадарској улици, идући Малој пивари, беше тако велика вода приликом прексиноћне кише да је некима доста знатне штете учинила. И једна жена умало што није платила главом. Марија Николе Јовановића, стаклара изашла је на улицу баш онда кад је бујица силно навалила. У том тренутку вода је дохвати у свој вртлог и однесе чак у поток ниже Мале пиваре, одакле је суседи с тешком муком избавише..." Тако је било некад. Данас је Скадарлија већ модернизована. Старе куће уст}'пају место палатама, а боеми се распрштали. Неће проћи много времена, па ће Скадарлија постојати само још у причама. КАФАНА „ЦЕТИЊЕ" До 1 маја ове године, а на углу ул. Цетињске и Вашингтонове, постојала је врло стара кафана под горњим именом. Сада је на томе месту петоспратна палата г-ђе Јулке Бајлони.

6