Општинске новине

Уметничка хроника Изложба слика Надсжде Петровић

У павиљону „Цвијете Зузорић" приређена је у фебруару месецу прва посмртна изложба радова Надежде Петровић. Ту је изложен велики број њених слика, кроз које се може пратити уметнички развој ове јаке индивидуалности, од првих радоза под утицајем минхенске школе па све до најсавршенијих и најоригиналнијих радова, — портрета и пејзажа из наше домовине, коју је Надежда Петровић толико волела да је и живот за њу дала. У исто време приређена је и изложба 5 т спомена на пок. Надежду Петровић: Изложена су писма, фотографије и предмети који су везани за њен живот и рад. Изложба је отворена 13 фебруара пре подне, у присуству родбине и пријатеља пок. Надежде Петровић, као и великог броја љубитеља уметности и поштовалаца националног и уметничког рада пок. Надежде Петровић. Изложбу је отворио г. Бранко Поповић, професор Универзитета и градски већник, једним уметнички израђеним есејом о животу, раду и значају Надежде Петровић. Г. Поповић је са много стручног познавања, уметничког схватања и укуса анализирао сликарска дела Надежде Петровић, а оцртао је поред тога и цео њен жиеот и патриотски рад, тако да је дао изразит портрет целе личности пок. Надежде. Г. Поповић је истакао да је живот Надежде Петровић, иако испуњен разним активностима, био сликарски продуктиван до последњег момента, тако да ове слике, иако испуњавају две пуне сале, чине само половину њених сликарских дела. * * * Многе изложене слике Надежде Петровић сведоче о једном јаком уметничком темпераменту, урођеном таленту, дубокој емоцији и великом техничком савршенству сликарке. Има ту портрета — „Мајка са дететом", „Љубушки Арнаути", Портре Мите Петровића, „Глава жене", „Калуђер", „Македонка", портре Иве Војновића и др. — који доказују способност уметника да психолошки тачно и дубоко схвати модел и да га изразито и јасно претстави бојама. Али њена је највећа снага у сликању пејзажа. Она је волела природу једном уздрхталом и темпераментном љубављу. Под утицајем париских натуралиста и импресиониста, посветила се необично много студирању предела. Пренела је свој атеље под от_орено небо, у поља и шумс. У том жанру дала је више топлих, колористички живих предела. Она је уопште бојама необично вешто владала. Боја код ње доминира изнад других сликарских изражајних сретстава. Али и као сликарка природе, она није била обични објективни уметник. 0;на је и ту била прожета

дубоким националним осећањем. Кроз слике предела она је изражавала своју велику љубав нрема домовини. Природу је гледала властитим очима, са љубављу. Оживљавала ју је својим осећањем. Обилазила је неуморно многе наше крајеве и сликала све што је нашла карактеристично, и пределе и људе. „Надежда је давала утисак уметничког мисионара, проповедника и борца... Она је први наш сликар који је одлучно отишао у природу као да је скочио у бистру, кристалну воду, и који ју је гледао слободним очима и снажком видном осетљивошћу", — Лаже за њу г. Бранко Поповић- Није она посматрала са дивљешем само природу, него и живот у природи, сељака и његову борбу за опстанак, његове радости и болове. Нарочитом је љубављу сликала Јужну Србију. Те њене слике су највише озарене националним духом. И мртве ствари дишу родољубљем. Такве су сликс: „Призрен", „Скопље", ,,Везиров мост", „Косовски божури", „Рајчански рид", „Говедарник", „Качанско поље" и др. Од других њених пејзажа на овој изложби нарочито се истичу топлином емоције и колористичким богатством: „Ливаде", „Вршидба", ,,Поток у шуми", ,,Богородичина црква", „Булоњска шума", „Брезе", „Шума", „Ресник" и неколико лепих пејзажа из Топчидера и Кошутњака. Мотиви из Београда и његове околине сведоче о интимној повезаности сликаревог живота са Београдом, нарочито са његовим парковима и шумама и са живописним крајевима у његовој околини. Једну од тих слика доносимо на корицама овог броја. И ова изложба је показала колико смо много изгубили у рано преминулој сликарки Надежди Петровић, која је умрла баш] у доба када је давала најзрелија и уметнички најсавршенија дела. Својим радом Надежда Петровић значи извесни прелом у историји нашег сликарства. Она је дала снажног потстрека нашој новијој сликарској активности и сматра се као претеча нашег данашњег савременог сликарства. У Минхену је стекла техничку спрему и развила дар посматрања, а у Паризу је усавршила осећаше боја и продубила своју прирођену љубав за природу. Све је то послужило Надежди Петровић само као школска спрема и потстрек за развијање самосталних уметничких особина, које су (жле и интензивне, и разнолике, и финог квалитета. Зато је могла да уједини у себи и тековине западне културе и високе одлике наше народне душе, и да створи потпуно оригинална де а, прожета нашим националним духо л и својом снажном личношћу.