Општинске новине

Урбанистичка хроника Неколико идеја за одређивање места за споменике нашим великанима

По налогу Господина претседника општине позвано је неколико општинских архитеката да поднесу скице за места за споменике нашим најзаслужнијим људима: Карађорћу, Краљу Петру-Ослободиоцу, Краљу Александру-Ујединитељу, Петру Пегровићу-Његошу и Николи Пашићу. Из овог ужег конкурса одмосно анкете тражено је да се добију мишљења и идеје где би било најзгодније у Београду поставити споменике поједином великану. Господа архитекти су урадили што је тражеко и резултат је овај: 1) Споменик Карађорђу, — осморица постављају на тргу „Славија", тројица на новом тргу према Парламенту, један на Теразијама, један на Св. Савском тргу, један на почетку Карађорђевог парка, један у парку Престолонаследника Петра (код Официрског дома), један у Горљем граду, један између старог и новог Двора. 2)) Споменик Краљу Петру, — седморица постављају на новом тргу према парламенту, четворица на новом тргу између старог и новог двора, један на Теразијама, један на теразиској тераси, један испред новог општинског дома, један на „Славији", један на Вилзоновом тргу пред Железничком станицом. 3) Спомгник Краљу Александру, — шесторица постављају на новом тргу према Парламенту, четкорица између старог и новог двора, двојица на Теразијама, двојица на теразијској тераси, један између „Москве" и „Балкана", један у Горшем граду, један испред моста Краља Александра, један на „Славији". 4) Споменик Његошу, — седморица постављају у Парку Престолонаследника Петра (иза Официрског дома) или на месту Официрског дома или Цветног трга, шесторица у Студенском парку, један у парку испред Универзитета, један испред цркве „Св. Марка", један између старог и новог двора, један у скверу испред Ратничког дома. 2) Споменик Николи Пашићу, дванаесторица постављају у скверу између парламента и Аграрне банке или Поштанске штедионице, један пред парламентом и један у дворској башти према парламенту, двојица испред будуће општинске куће, један у скверу у Поанкаревој улици испред „Политике", један испред Министарства финансија. Питање подизања ових споменика покретано је

од стране Општине и раније 1930 и 1933 год. Тако је 1930 год. била образована једна комисија састављена од пок. Бранислава Нушића и гг. Симе Пандуровића, архитекте Ђуре Бајаловића и арх. Ко:еаљевског. Комисија се сложила (1930 год.) да треба подићи споменике Карађорђу, Краљу Петру и Његошу и то: Карађорђу у осовини Немањине улице на тргу пред железничком станицом, Краљу Петру или испред рампе парламента у к.ружном луку који, ствара рампу или преко пута Парламента у једном луку који се добија од садашње дворске баште, као што је то предвиђено првобитним Генералним планом, а Његошу и Филипу Вишњићу на Теразијама један према другом у скверовима око садање фонтане. Априлски број овог часописа из 1933 год. био је провео једну анкету о споменицима и трговима у Београду. У њој су учествовала г.г. Тома Росандић, вајар, Бранислав Нушић, д-р Драг. Аранђеловић, Душан Николајевић, д-р М. Борисављезић, Мил. Ј. Николајевић Драг. Арамбашић, генерал Стеван Бошковић, Алекс. Крстић, гаеф паркова, проф. Јозан Дравић, д-р В. Кујунџић, Ћорђе Манозиси и Б. Војиновић-Пеликан. Тражила су се мишљења о местима за споменике: Карађорђу, Краљу Петру и Његошу. Већина их је била да се поставе сви ози споменици у горњем граду као „Месту части". Од интересантнијих мишљења је Нушићево да се споменик Краљу Петру постави на место теразиског водоскока са чим се сложио и г. д-р Аранђеловић. Сем тога доста њих се слажу да треба поставити споменик Краљу Петру негде око парламента, или непосредно пред њим, или у обрађеној садашњој дворској башти. Све ове анкете показале су с једне стране много разних мишљења која се не слажу, тако да је тешко прихватити неко од њијх , а с друге стане да је незгодно одређивати места за споменике по сећању на поједине делове Београда, немајући пред собом план и јасну преставу како ће тачно да изгледа будућа регулација Београда. Споменици траже места, али и одређену регулацију око себе, јер без добро обрађене околне ререгулације та места могу да промаше свој циљ. Потребно је стога решавати све уједно, како би се добила боља целина. Арх. Д. М. П.