Општинске новине

Вред ност имања у Београду

157

Она ће се рачунати ио обрасцу: п.р°/о где те п =прометна вредност земљишта и р°/о проценат повећања вредности услед комуналних радова. ОШТЕТНА ВРЕДНОСТ Прећи ћемО сада на појам оштетне вредности једног имања (експропријације). Ово је једно од најважнијих питања која тангирају гопственике приликом извршења Г енералног плана. Често ће се чути како општина безразложно проширује улице у јавне сврхе и тиме ствара код сопственика умањење вредности њихових имања. Нису ретки случајеви да се грађани једне вароши безразложно жале на законске прописе о експропоијацији, наводећи масу разлога против проширења улица или тргова. Читава је повика од стране сопственика имања на општину, тражећи накнаду односно оштетну вредност због ових проширења. Далеко би нас одвело, ако би једач регулациони план града изложили јавнот критици и контра разлозима који би доказивали сувишност урбанистичких потреба. Овде ћемо се бавити само појмом отштетне вредности, односно накнаде које општина треба да надокнади сопственику имања које је подложно експропријацији. Шта је у ствари оштетна вредност? Она је у ствари садашња вредност оштете код експропријација, код Губитка стечених ирава. Када се она има надокнадити сопственику прецизирано је законским прописима. Експроприсане површине земљишта за јавне површине немају у ствари прометну вредност; о њима се може само водити рачуна као о оштетној вредности. Ова оштетна вредност процењиваће се само у случајевима. када било која власт из јавног интереса просече или прошири улицу. Код просецања нових улица, или проширења постојећих улица или тргова до највише 20 м' ширине (чл. 56 грађевинског закона) или ако градилиште код кога се ово одузимање врши има још бар 25 м' дубине, оштетна вредност земљишта не треба се давати са разлога изнетих у грађевинском закону. Зашто је то тако видећемо из овога примера: Пример 2. Неко лице врши парцелацију већег комплекса земљишта у ширем гра ђевинском реону. Површина овог комплекса је б^а. Постоји ген. план за ».ш тај крај. СопствениСл. — 2 ку је омогућена рационална парцелација овог комплгка. Пита се колика је вредност комплекса и колика ће бити вредност парцела по извршено! деоби.

Поставља се питање зашто сопственик мора да уступи 30% просечно од свога имања општини за улице, и зашто се сопственику не даје никаква оштетна вредност? Претпоставимо да вредност непарцелисаног земљишта износи 20 дин. по м 2 . За 6 ћа изнела би вредност Дин. 1,200.000 Ако се земљиште парцелише у парцелама од 1000 м 2 број парцела изнео би по одбитку 30% земљишта за улице у саобраћајне сврхе 42 засебна грађевинска плаца. Пошто би се ове парцеле продавале по спровођењу комуналних радова (калдрме, тротоара канализације и водовода)? Узмимо коефицијенат 0,25% да се имање повећава у својо! вредности овим комуналним радовима по 1 м 2 . Остатак земљишта значи повећао би се по 1 м 2 . 0,25 X 42000 м 2 Дин. 10,50 по м 2 Значи сљпственик добија следећу вредно ст: а) остатак земљишта после извршене парцелације по првобитжл цени 42000.20 дин. Дин. 840.000. Повећана вредност имања комуналним радовима по 1 м 2 42.000 X 10,5 Дин. 441.000 Свега Дин. 1.281.000 Из овога обрачуна јасно се види да сопственик своје имање не уступа за улице бесплатно већ му општина у ствари даје отштетну вредност у повећању вредности имања комуналним радовима. јасно се види разлог због чега је законодавац предвидео у грађевинском закону уступ земљишта за јавне потребе за оне сопственике који парцелишу својз имање. Овде је узет у обрачун минималан коефицијенат повећања вредности. док у случајевима где имање има већег угицаја и на друге комуналне и регулационе важности овај коефицијзнат нагло скаче. Овако се поступа за оне сопственике коти сами добровољно подносе деобне планове. Шта се ради у обрнутом случају где сопственик не парцелише своје имање, већ општина мора из саобраћајних разлога да спроведе предвиђени генерални план. Законом о експропријацији предвиђено је да се за свако земљиште које се путем закоаа узима за јавне и саобраћајне површине мора сопственику дати праведна накнада. Значи, овом законском одредбом сопственику се даје право да се услед општих потреба после извршеног просецања, може користити овом законском одредбом. Зато је грађевински закон предвидео за овакве случајеве (чл. 124 Грађ. закона) примену законског доприноса. Да видимо за исти пример како ће изгледати оштетна вредност дата сопственику, а иисто тако да видимо основну примену доприносне вредности за овај случај.