Општинске новине

Вредност имања у Београду

159

Београда, којим се изрично налаже овај законски пропис. Како ће се добијати ова оигтетна вредност ствар је већ раније објашњена, да се има узимати сваки конкретан случај у посебно расматрање. Случајеви који се приликом ових оштетних вредности појављују могу бити следећи: за земљиште: 1) ако остатак земљишта после извршене регулације остате и даље грађевински плац; 2) ако остатак земљишта после извршене регулације не остаје као грађев. плац — али ипак је могуће зидање; 3) ако се регулацијом земљишта деформира, (смањене површине лица) у ком случају се треба вршити комасација са суседом т.ј. откуп целе парцеле и давање пуне оштетне вредности. Начин рачунања оштетне вредности за ове случајеве

За случај под 1) п—40%

За случат 2) п-ј-30%

п=прометна вредност 40% коефицијент одбитка од прометне вредно| сти услед мале површине експропријација без икаквог утицаја на остатак парцеле

За случат под 3) п=пуна прометна вредност. Што се тиче процене оштетне вредности за зграде оне ће се ценити по већ ранијем датом примеру под ознаком 1. По себи се разуме, да ће проценитељи у сваком конкретном случају процене зграда водити рачуна шта се мора процењивати од постојећих објеката који се руше регулацијом и гледаће могућност евентуалне адаптације где се то да урадити у интересу смањења целокупног коштања експропријација, која ће се суме после уносити у обрачун доприноса. Пошто се овако буду утврдиле оштетне вредности услед регулације, приступиће се примени доприносне вредности. Шта је доприносна вредност или допринос? Чл. 124 грађевинског закона гласи: „За проширење или пресецање постојећих улица или тргова може општина наложити власницима имања нарочити допринос. Овај допринос може ићи највише до 50о/о од коштања експропријација и вредности коловоза, према томе да ли улица или трг служи више локалним или саобраћајним сврхама. Као ос.нова за разрез овога доприноса служиће фронт једног имања узимајући у обзир и површину истог." Важност и оправданост овог законског прописа је потпуно јасна. Законодавац је овим

прописом хтео да у комуналним радовима учествују у сразмери и сопственици и општина. Корист је обострана, те према овоме је логично тумачење овога прописа. Ради објашњења и логичне примене овога прописа општина је разрадила овај законски члан и издала детаљнији упут доприноса. Овај упут примљен је од техничког и правног одбора чланова градског већа. На овај начин створено је у детаљима логично расматрање и технички образложена примена овога прописа. Овај упут гласи: Чл. 7. За одређивање процентуалне висине, начина обоачунавања, наплате и рокова плаћања важе одредбе овога упута, по коме ће се у будуће једино вршити наплата регулационог доприноса. Чл • 2. Сваки сопственик имања на територији општине града Београда поред чијег је имања општина извела регулацију (проширила или просекла улицу или трг) после ступања грађевинског закона на снагу, или ће извести и изградити у будуће, дужан је да плати општити регулациони допринос за подмирење насталих трошкова по § 124 грађев. закона према овоме упуту. Чл. 3. Регулациони допринос који плаћају сопственици имања обухвата следеће трошкове: а) набавку земљишта т.ј. експропријацију и зграде на овоме; б) трошкове рушења и расчишћавања терена; в) трошкове процена и преносних такса; г) трошкове израде коловоза. Чл. 4. Висина доприноса одређује се према карактеру улица у колико служе више саобраћајној или локалној намени. Ова висина креће се између 10% до 50% од укупне суме трошкова по чл. 3 овог упута коју одређује технички одбор, а одобрава градско веће. Чл. 5. Према својој намени улице се деле на четири класе: а) саобраћајне које подносе 10%—20% б) саобраћајно-локалне 20%—30% в) локално-саобраћајне 30%—40% г) локалне 40%—50% Код дужих улица класификација може бити различита за поједине делове између двеју попречних. Класификацију одређује тех. одбор. Чл. 6. Допринос за поједина имања обрачунава се пропорционално дужини фронта и површини земљишта по обрасцу: А = V П %1 (И п + 1 п) у коме је с1 парцијални допринос 0 = процентуални износ укупних трошкова по чл. 3 2П = укупна површина регулисаних имања према одговарајућо! улици