Општинске новине

170

Београдске општинске новине

циони период од 10 година, било би потребно годишше око 3,000.000 дин. или ако додамо трошкове одржаваша имаћемо годишше око 4,000.000 дин. Ако потрошшу електричне енергије рачунамо у истој размери као на трамвајима, имаћемо потребну суму за електричну енергију 6,000.000 дин. годишше. Потребан број особља биће: 60 кочничара, 60 кондуктера, 32 чиновника и 8 другог особља укупно 160 намештеника. Рачунајући просечно годишше 25.000 дин. на једног намештеника имаћемо годишшу суму плата 4,000.000 динара. Дакле укупни расходи би били:

амортизациЈ^ линиЈе амортизација возила електрична енергија особље

5,000.000 дин. 4,000.000 „ 6,000.000 „ 4,000.000 „

Кошташе линије по 9,0 мил. дин. км. 90 мл. дин. Станице по 750.000 дин. 7,5 мл. дин. укупно 97,5 мл.дии. За амортизацију би било, рачунајући по 6°/о и за 50 год., потребно годишше око 6,5 мил. динара. Кошташе 20 кола било би 16 мил. динара, или рачунајући амортизацију за 10 година и 6 п /о интереса било би потребно 2,2 мил. дин. годишше. За особље, које би се састоЈ - ало из: 40 кочничара, 40 кондуктера, 40 чиновника у станицама, и 10 осталог, или укупно 130 намештеника, требало би годишше, рачунајући по 25.000 дин. на Ј 'едног, 3,250.000 дин. Електричне енергије би се трошило за 3,750.000 дин. Према томе би укупни трошкови били:

укупно 19,000.000 дин. Приходи бруто, — рачунајући 1 дин. по путнику до Вождовца, а 2 дин. по путнику до Авале — изнели би 1X15,000.000 -\- 2Х 6,000.000 = 27,000.000 динара. Према томе би нето приход на овој линији био око 8.000.000 динара годишше, или рачунајући на уложени капитал од К == 70,000.000 -ј- 24,000.000 = 94,000.000 дин. то би профит изнео преко 8°/о. Значи да би већ под садашшим околностима овакво Ј 'едно предузеће одбацивало велики добитак, те да би било могуће и са економске стране шегово извођеше. При даљем развиЈ'ашу ове линије приход би и даље растао. Ј Материјални ефекат овог подухвата ]'е ипак маши него што изгледа посматран овако за себе. Пре свега увођешем ове линије трамвајски би саобраћај изгубио минимум 15,000.000 путника, и према томе и одговарајући приход. Ипак, овим смо довољно убедљиво доказали да није дуго време кад ће овај проблем бити постављен и решен на једино могућ начин, увођешем градске жељезнице на ланији Калемегдан—Славија—Вождовац—Авала. - , . 3) Линија: Топчидер—Жел. Станица Сава —Теразије—Жел. Станица Дунав Та линиЈ 'а, која би требала да замени трамвајске линије бр. 3 и бр. 9, имала би још и ту предност да узме на себе улогу ствараша везе између центра и обеЈ 'у жељезничких станица. Како би ова линиЈ "а већим делом ишла под земљом, то би трошкови за шену изградшу били релативно велики. Дужина би јој била 10 км. са 10 станица, а број путника, рачунајући према садашшем сташу, изнео око 12,000-О00 годишше, те би потребан бр01 кола био око 20. Трошкови би били према томе:

амортизација линије амортизација кола одржаваше линиЈ ~е и кола плата особља Електрична енергија

6,50 мил. дин. 2,20 „ „ 1,00 „ „ 3,25 „ „ 3,75 „ „

укупно 16,70 мил. дин.

Бруто приход од 12 мил. путника, рачунајући по 1,5 дин. од једног, имаћемо 18 мил. дин. те би нето приход изнео 18—16,70 = 1,3 мил. дин. или око 1о/о на уложени капитал. По садашшем сташу ово је недовољно, пошто, базирајући и приход и расход само на претпоставкама, може у ствари ова линија да испадне пасивна. Садашши бруто приход на линијама које раде на шој износи 15 мил. дин., а то је маше од претпостављеног бруто расхода те линије, а нарочито узев у обзир могућност смашиваша броја излетника у Топчидер увођешем линије за Авалу. Према томе ова ће линија доћи у обзир кроз релативно дуже време него линија за Авалу или АлександроваЗемун. 2) КРУЖНЕ БЕОГРАДСКЕ ЛИНИЈЕ ЛиниЈ *а бр. 2 је сада једина београдска кружна линиЈ 'а, међутим с обзиром на развитак Београда, од 1920 до сада, лако је увидети да ова линија не задовољава све потребе које би кружне линије требале да задовоље. Већ садашшим планом трамвајске мреже предвиђено је да се изгради кружна линија коЈ 'а би имала правац од београдског Дошег града — Савским кеЈ *ом — улицом Франше Депереа — Јужним Булеваром — Господара Вучића до Александрове — затим поред Новога гробља до Панчевачког моста — Дунавским кејом до Дошег града. Како ова линиЈ'а иде кејовима, кој' и нису изграђени, а кој'и ни у догледно време неће бити изграђени, а како се за овакву једну линију већ сада поставља потреба, то, по на-