Општинске новине

Књижевни додатак

пон> п&суш, &/мишш Летње млако предвечерје врели један испраћа дан, Сутону спрема скори дочек величанствени. На западу облачни, тешки застор, да сунцу уморном Послужи као вечерњи огртач свечани. Велики сноп сунчаних зракова кроз плашт овај избија, На све стране фино ублажену светлост шаље; Милује њоме сав простор, широку и тиху реку И брод, што нас носи сада све даље и даље. У даљин и, док посут вечерњим зраком блиста Београд, На крову лађе срећан седим покрај вас; Дрхтим под благим, милим зеницама ваших очију, Као најнежнију музику, опијен слушам ваш глас. О колико милине, дражи и божанске доброте Што из погледа вашег неодољивог сија, Колико ретке благости и ненадмашне лепоте С њим понире у душу моју и сву је опија. Та/ поглед драг цео ми један бескрајан свет открива, Свет бесконачности душе усавршене Деве, Свет што над нама сав неограничени козмос надјачава, У чаробне своје кра/еве нежно ме зове: Полако, нечујно смењује се и одмиче посустали дан. Разлива се благо кроз цео стишани свемир, Док се озбиљни све више приближава сутон Универсална Доброта и тајанствени Мир. И док сва фина светлост пејзажа на вашем лицу трепери, Топлим погледом милу/ем ваше очи и чело, У бездан дивни 'гледам ваших чежњивих зеница, И осећам јасно да кроз би^е ваше цело Струје Природе вечни закони и да Доброта ваша И ова што надмоћно свемир осваја сада, Једна је иста, недељива и неограничена зато. И схватих о вама да чист божански дух влада. И док ми душа осветљена сва у вашо/ ишчезава, .А над нама благо звучи дивна хармонија, Заједно док блудимс у наш свет снова, у себи узвикнух: Гле, како се љубав наша у вечни сјај упија! Д-р МИЛАН МАРКОВИЋ

*) Ова је песма одабрана за штампу под редовним условима на специјалном књижевном конкурсу ,Београдских општинских новина".