Општинске новине

Београд као центар национа лних, хулланих и просветних друштава

.Ш

Југословенско просвећивање друштва базира на етничким особинама Југословена: — бистрина и окретност Југословена, — наклоност м приврежност Југословена ка југословенској мисли, датираној одавно и сачуваној кроз све мучне периоде историје. Југословенско просвећивање друштава жели и тежи: да сви Југословени б.уду културно духовно тако изједначени, сједињени, да у свакоме погледу чине један народ. Када се то постигне, тада речи Витешког Краља Александра I Ујединитеља: „Никакве границе ни подвојености из прошлости, као ни Дунав, ни Сава, ни Дрина, неће раздвајати племена истога народа, већ да нам увек везују и спајају интересе народа и душу народну у нераздвојну целину — Југославију, коју никад нико раздвојити неће", биће стварност... Тада ће Југословени бити најснажнији у свакоме погледу. Југословенско просвећивање друштава истиче просветни напредак, који налаже: јединство мисли, јединство доктрине и схватања код свих племена у Јутославији — како у погледу љубави према Краљу и Отаџбини, тако и у погледу културног напредовања свих Југословена као етничке целине — народа и, Краљевине Југославије као самосталне државе. Југословенско просвећивање друштава треба и има да истиче, како вели Вој. ИлићМлађи: „...Место племенског грешног странчарства И недостојних племенских треша „Један Владалац и једна земља „И један народ!" — ето решења!..." ЈуГословенско просвећивање друштава, чији би то био поглавити циљ, имало би у ггим друштвима улогу: да буде као неко културно огњиште ва остварење: — ј едне чисто југословенске културе — чак једног чистог југословенског језика, — једне чисто југословенске психе, где би њени чланови проносирали: ,,Да се код свих ЈуГословена оствари један чисто југословенски менталитет". Југословенско просвећивање друштава, чији био био поглавито циљ, имао би још и као неки пропаГандистички задатак: — упознати све ЈуГословене ма где били са свима тековинама Краљевине Југославије. Јер, ко не познаје своју Отаџбину, тај је у њој као туђин, — упознати све странце о културноме јнапретку Југословена и Краљевине Југославије. Јер, у колико нас они буду боље упознали у толико ће нас више ценити, па и волети. I „ЦРВЕНИ КРСТ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ" „Црвени крст као хумани покрет у пуноме смислу Југословена (као што је то и код свих других држава ■—

код нехришћанских држава под другим именом) има своју централну управу у Београду." Н>егов је задатак: „У миру и рату неговати милосрђе и унапређивати здравље." „Црвени Крст Краљевине Југославије" као друштво је хумана и повлашћена аутономна народна установа. Под тим именом оно се признаје: — искључиво као једино друштво за целокупну '.'•ериторију Краљевине Југославије и као, — помоћни орган санитета војске и морнарице Краљбвин 6 Југославије за време рата (чл. 3 Закона). Црвени Крст зову га Срби, Сгуеш Кпг зову га Хрвати, Кс1ес1 КГ12 зову га Словенци. И, он — са свим свеједно како га који брат зове — римбол је човечанскоГ милосрђа, племенитости и хуманости. Кад се загледа у ма коју страну историје нашега Народа или кад се завири у наше дивне народне песме, види се како се у страшном простору: болести, невоља, умирања, смрти и зверстава провлаче светле сенке, које обележавају милосрђе и доброту. Тамо запажамо „Косовску девојку, Где преврће по крви јунаке". Тамо чујемо дозивање рањеног: „Завиј меми љуте р\ане, лепа моја ЦрноГорко"■ Тамо гледамо јунак-девојку: „Како вади из мутне Мораве крвава непријатеља", можда и убицу свога брата, свога оца или свог драгог. Тамо запажамо, чујемо, гледамо и осећамо у простој души младе жене више мотиве, који је побуђују на такво племенито дело, на такво милосрђе. И из овог чина ми као да да чујемо глас највеће мај.ке, глас, који нам говори: „Ја сам природа, ви сте моја деца, стансвници сте целе земље, а браћа сте целог света, помозите један друГоме". Народне песме Југословена бележе да су, поглавито код Црногораца вршиле улогу болничара на бојном пољу жене. То казује песма: "...Као чавке попадале мајке, Носе воде, перу ране љуте..." Народне песме, као и историја нашега Народа износе много дивних примера милосрђа. Али, ово милосрђе чинила је неорганизована и добровољна, да је назовемо војска, која је била пуна воље да покоГне ближњем не питајући ко је и шта је. Таква неорганизована и добровољна војска била је неспремна, без знања и без средстава. 1 — Црвени Крст, Сгуеш Кпг, КсЈесх КГ12 као установа створен је на бојном пољу и то не давно... Крваве , борбе за време аустриско-сардинског и Француског рата у Италији, који је почет 26 априла а завршен 11 јула 1859 год., биле су повод те је он створен.