Општинске новине

Карађорђев конак у Београду

197

насељавали и који су имали све ређе кућа у колико су се ближили варошким капијама. Тако је на пример један од великих ханова-сараја био близу чаршије и то на месту где је данас Жељезничка дирекција испод зграде Народне Банке и то је био познати госпотски хан, а тдмо где је данас ФранцускоСрпска Банка био је неки сељачки хан нижега ранга, и то је био један од првих на који су сељаци наилазили улазећи у варош кроз Стамбол капију. Тај хан дуго је био познат под именом Јамадијиног хана. У данашнуОЈ Васиној улици по где која кућа, као и у Кнез Михајловој. Цео она"ј простор где је данас Универзитетски парк био је турско гробљиште почевши од Тулбета код сгаре Управе града, па све до данашње зграде Класне Лутрије. После варошких капија није се рачунала варош, иако је где где и била која кућа, Простор где је данас Народно Позориште и Ратнички Дом био је пустолина и у главном је служио Турцима за извршење смртних пресуда — набијање на коља. На томе месту погинуо је и ђакон Авакум. Данас позната Скадарска улица, тада звани Скадарски поток, са по гдегде којом циганском или српском чатрљом сличним онима у Савамали (данашњој Карађорђевој улици), била је засебно насељз ван вароши. Најгушћи део вароши, сем Дубровачке чаршије, био је на простору где су сад улице: Душанова, Страхинића Бана, Јованова, Јевремова, Симина и Југовићева од Дорћола и Зерека па све до близу данашње Позоришне. Тај простор је био са новим грађевинама СрпскоТурскога типа, једноспратне или двоспратне са тремовима, јаким надстрешницама, харемским дрвеним решеткама, куће покривене ћерамидом а опкољене густим и пространим баштама, заграђене високим зидовима или тарабама. Тај је простор био испресецан масом кривудавих сокачића, јер је у то време свак зидао кућу како је њему згодно било и окретао како је хтео. У томе сплету било је и неколико повећих новијих зграда за паше и бегове. Понајвеће зграде су ницале на самом Дорћолу и Зереку око некадашњих дворова Принца Евђенија, чије су остатке ондашњи становници називали „Пиринчаном" (Принчев хан). Да напоменемо овом приликом да Дорћол значи — „четири сокака", а Зерек значи — „лепи изглед". Тај део дакле, где је Дорћол и Зерек, то Је био центар вароши, отмени крај тадањег Београда и све и сва у то време. Ту су становали и Турци, и Срби, и Грци, и Латини, и Немци, — трговци и занатлије, и све оно што је било мирније и богатије. Тај је крај дуго служио за центар, управо све до половине 19 века, све док Београд није почео нагло да се шири на другом крају и да добија карактер чисто српске вароши. Тако је било све до времена кад је српска Варош капија почела

брзо да се развија и пружа новом Господском доцније Бранковом улицом и кад се српско гробље преселило са Зеленог Венца на такозвано Старо гробље код Батал џамије, које је под тим именом познато данашњим Београђанима.. Није дакле чудо што ћемо почетком 19 века ту на Дорћолу наћи и конак Карађорђев, јер је и Доситеј имао своју кућу ту у близини, а и кнез Александар Карађорђевић, син Карађорђев. Позната је ствар да је Блаженопочивши Краљ Петар, пролазећи кроз Београд и идући у Босну да диже буну, провео једно време у Београду на Дорћолу кријући се због Обреновића на тавану куће својих пријатеља Тирића. Тирићева велика кућа налазила се отприлике на месту где 'је сада „Ђердап." У то доба ратовања Карађорђе није имао ни времена ни воље да сам себи зида конак, него се морао послужити једном од тих већих и удобнијих кућа, коју ћемо сад одмах и наћи у томе најгушћем Дорћолском насељу. Нека крива и узана улица, мало нивелисана и слабо калдрмисана водила је тамо негде почев од Бајрак џамије, од Дубровачке чаршије ка Пиринчани и даље. Она се управо одвајала од Дубровачке чаршије са Зерека и водила кроз Дорћол између беговских кућа и башчи. Задржала се доста дуго та улица и после Карађорђева доба, и доцније добила је од стране Београдске општине име Тројанска улица. Данас она не постоји. Крајем 19 века и она је отишла. У тој улици био је читав комплекс новијих кућа Српско-турског стила, новијих за то време. Неколико паша и бегова и богатих трговаца ту је становало, У једној таквој, коју је Београдска општина, крстећи улицу, нумерисала са бројем пет, каже предање са Дорћола, боравио је и сам Вожд Карађорђе са својим штабом. Из Дубровачке чаршије, силазећи низбрдном улицом, доцније названом Тројанском, остављајући лево Бајрак џамију, на једно тристотине корачаји налази се на левој страни улице једно имање ограђено каменим зидом и са великом дрвеном капијом, коју је општина почаствовала са бројем пет. Испред тога имања било је још једно обележено бројем један. Изгледа да су и број 1 и број 5 били једно имање раније јер су се допуњавали распоредом својих зграда. (Бројеви 2, 3 и 4 Тројанске улице били су на супротној, десној страни.) Кад се завири кроз поменуту велику капију и прескочи натрули праг види се пространа башта. Двориште око самих зграда је било калдрмисано. Главна зграда је на средини, велика, двоспратна, са удобним и пространим тремом. Неизбежни теферич. Трем је окренут истоку, а са јужне стране, према капији, воде двоје дрвене степенице на „горњи бој", како би се то онда казало. Улазак у приземље је са источне стране.