Општинске новине

2 04

Београдске општинске новине

Нишко градско земљиште загађивано је још! за туреке владавине. У Краљевини Србији описује Милићевић велику нечистоћу, која је владала у Нишу кад су га Срби, заузели од Турака. Он вели, да је неколико хиљада кола ђубрета дигнуто с нишких улица, и извезено ван вароши, па се онда довлачила чиста земља и песак за насипање. Баруштина и блато такође су се налазили на све стране. Милићевић наводи, да Ниш има довољно воде, али није здрава, што је сасвим природно кад се зна о оном загађењу земљишта. Др. Драг. Поповић у својој расправи „Вода за пиће у Нишу" (Гласник Ц.Х.З. 1926 књ[. ; I св|. 5-6 стр>. 296) несумњиво је доказао утицај оваквог типа насеља на загађења воде за пиће. У закључку вели: Повећање В. СоЦ и хлора у другој подземној води у Нишу иду у усправној сразмери са густим и разним насељем становништва, јер се људски животни отпаци не удаљују, нити се са њима рационал но поступа. Отуда излази и подела истог подземног слоја воде на три зоне, у истој| вароши". Навешћемо овде још врло значајан оггис друге и треће зоне: „Друга зона много је већим делом стара варош. Ту су куће већ чешће, нужничкЈе јаме и помијаре су у близини побивених пумпи. Ово је нарочито у околини главне чаршије, где су дућани збијени, где свако дућанско двориште, врло узано, од неколико квадратних метара, има свој нужник. Треба отићи и даидети јад и чемер у тим дућанским двориштима. Да се пак, нужничке јаме не би често чистиле, прво што чишћење скупо кошта, а затим некима се не може ни прићи, ископане су прилично дубоке 3—4 метра. Ту се годинама врши инфилтрација земљишта из јаме са људском изметином, а са њим хлор и В, СоН имали су времена продрети до другог подземног слоја воде и помешати се са њом. Отуда и веће количине хлора, а са њом повећан и број В. СоН. „Трећа зона где се хлор креће од 0,16—0,34% 0) а В. СоН од 200-2000 на литар, такође је нов крај вароши као и први. Само овде су насеља врло густа, дворишта су ходвици колико за пролаз пешака, па следствено су нужничке јаме и тгомијаре такође на врло краткој раздаљини од побивених пумпи, негде су чак на 2—3 метра. Затим овде саможивост људска отишла је мало даље. Да се нужничке јаме и помијаре не би често чистиле људи су прибегли копању тих јама а {опс! регсЈи, т.ј. копане су док се не дође до песка, и тако се сва течност из' нужничких јама и помијара упија врло лако у песак, а само чврсте честице остају у јами. Истина на овај је начин донекле избегнута путрефакција, и чишћење је врло ретко. Али зато се вода из другог подземног слоја врло брзо загадила, и та загађеност остаје вечита или бар док се не измени стање помијаре и нужничких јама, јер од песка, нађеног при копању, до друго,г

подземног слоја воде, нечистота има да пређе кратко одстојање од 1—2 метра, а негда можда и мање. Овај начин копања јама за нечистоту као да све више и више узимље маха у Нишу, и на ту појаву као да нико не јобраћа пажњу, а њу међутим у интересу здравља тре ба спречити." „ГТоред овога, делом, кроз трећу зону пролази један канал остатак некадашње воденичне јаруге. Неки турски паша, кажу да је то био чувени Митад Паша, кроз варош је, од Нишаве, спровео јаругу за своју воденицу, која се је налазила где је сада доњи др-врни мост. Паша је отишао, воденица је пропала, а остала је јаруга која је служила за сметлишге свакојаких отпадака. Та је јаруга била откривена до пре непуиих 30 година. Сада је ту спроведен један рудиментаран канал колектор који прима уличну воду и воду од разне нечистоте из појединих кућа. У ту је јаругу годинама и годинама, становништво бацило свакојаке отпатке, па и цркнуте животиње понајвише, и природно је да се је околно земљиште инфилтровало, и остало богато у хлору и В. СоН и сада се ово стање испољава у води са повећаним хлором и В. Слична ситуација је у свима нашим варошима и варошицама. На овај начин се свугде загађује земљиште и подземна вода те је и појава цревних заразних болести сасвим разумљива. Тешко је разумети зашто их нема многов ише. Испитивања.ваљевских бунарских вода показују слично стање. И први слој ваљевске подземне воде нехигијенским изграђивањем насеља кроз читаве деценије потпуно је загађен и није више за употребу. Али ништа боље није ни у Крагујевцу, Шапцу, Пожаревцу и другим варошима. Ове судбине су и све мање варошице привредно јаче напредне (Краљево, Аранђеловац, Обреновац итд.). Оваквих насеља међу нашим варошима и варошицама биће нажалост много. Вероватно да највећи број старијих насеља почива на потпуно загађеном пропустљивом слоју. Та загађеност многих вароши већ је у толикој мери напредозала да земљиште није ни за подизање кућа, те се мора и за те сврхе тражити здравица. Доцније се на подручју наших вароши поступало нехигијенски са земљиштем. Затим вароши су биле без водовода и, што је у овом случају још опасније, без канализације. Док је око зграде за становање било велико двориште, могло се и подносити загађење земљишта простим нужничкИм јамама, стајама за сто ку, свињцима, ђубриштима за стајско ђубре на голој ледини и сличним могућностима за загађење. Али кад су се дворишта почела парцелисати и на њима изграђивати многобројни станови за ренту, па се дворишТа сводила на најмању меру, кад су се на тим' земљиштима намножавале нужничке јаме и други слични објекти, земљиште је убрзо морало изгубити моћ