Општинске новине

136

Београдске општинске новине

цинима нешто спреме, да се једва могло снабдети 1.000 кревета. Рат је међутлм показао да је било потребно опремити 50.000 кревет;а. Брзе набавке и приспела помоћ са стране попуниле су оскудице и недостатке. Српски Црвени крст на тај начин не само да је успео да укаже помоћ у том рату, на истоку до Једрена, на западу до Драча и на југу до Солуна, већ је задржао и извесне резерве за доцније. Када је избио рат са Бугарском 1913 год. Српски Црвени крст иако је доста добро био снабдевен многим потребама, ипак је имао велику оскудицу у новцу. 6) Рат Србије са Аустро-Угарском, који јој је рбјављен 16 јула 1914 год., изненадио је Српски Црвени крст. Јер је у својим магацинима имао само спрему за 20.000 кревета, која је претекла из Балканских Ратова. Војни Санитет, на чијем је челу био д-р Л. Генчић, од 1912—-1916 год. и д-р Ј. Стајић од 19161918 год. иако је ангажоваше од свих лекара, као и целокупног особља, било у сваком погледу изврсно, имао је много тешкоћа нарочито у рату 1912 13 и 1913 год. Јер су тада друмови којима је требало евакуисати рањенике и болеснике били посве рђави, што по селима није било никаквих згодних зграда, где би се болесни и рањени могли склонити и што су чигави крајеви били посве оскудни у доброј пијаћој води и потребним дрвима за гориво. 3 — Сриски Црвени Крст под тим именом делао је све до 1919 год. Тада се отпочело размишљати да се прошири на целу државу. Све вероисповести, верујући у једног Бога, који тражи: „Поштење и честитост и налаже милосрђе и племенитост и захтева љубав према ближњем и према своме суграђанину, као и оданост и пожртвованост према Краљу и Отаџбини", у томе су биле сагласне. Српски Црвени крст још 22 августа 1919 год. ушао је у ,,Лигу Друштва Црвени крст", коју су основали 5 маја 1919 год.: Амерички, Енглески, Француски, Италијански и Јапански Црвени крст. 4 — Српскохрватскисловеначки Црвени Крст створен је 1919 год. Он је променио и добио нова правила: као IV — Четврта правила: Четврта правила израђена су тек 1923 год. Она су ставила у задатак племенитој установи друштва „Црвени Крст" да што више распростире милосрђе нашег целокупног народа. Црвени крст тако проширен на целу, Краљевину, имао је извесне измене и допуне 27 априла 1925 год. По самој природи својих послова и по основној идеји и циљу који има, треба да представља, ако не све становништво наше целе Отаџбине, оно бар да обухвати што већи део становништва, без разлике на пол и на веру. Српско-хрватско-словеначки Црвени крст није и це сме да буде разлог, те да бра-

ћа разних вера буду одвојена и да се њега клоне. Јер и Кор\ан, а и Хадиси (изреке Мухамеда) на много места истичу, да је сваки Муслиман обавезан да чини милостињу и доброчинство, а то је девиза и Црвеног крста, која истиче: „У миру и рату његуј милосрђе и унапређуј здравље". Можда је потребно овде истаћи, да је Турска, иако муслиманска држава, приступила Женевској Конвенцији још 1878 год., где је само променила амблем. 5 — Југословенски Црвени крст развија што ширу акцију. Он публикује и нова правила: као V — Пета правила: Пета правила израђена су и публикована 23 новембра 1933 год. Она су нарочито прецизирала :да Је Црвени крст једини претставник приватне помоћи: 1 — За време мира: — да указује прву помоћ народу у случају зеликих елементарних несрећа, разних епидемија и других општих народних невоља, по Правилнику, који прописује Главни одбор Друштва; — да припрема особље и средства за извршеље задатака предвиђених Законом о Друштву Црвеног Крста и овим Правилима, по Правилницима, које прописује Главни одбор и по упутима Извршног одбора; и 1 — да спрема бројно јак, здрав и одуцгевљен Подмладак за идеју и рад Црвеног Крста, по Правилкику и програму рада Подмлатка Црвеног Крста, Цкоје прописује Главни одбор. 2 — За време рата: 1 — да потпомаже санитет државне војне силе, као помоћни његов орган, при евакуацији, транспортовању, нези и лечењу наших болесника и рањеника и заробљених рањених и болесних непријатељских војних лица; — да потпомаже и активно суделује у организацији и извођењу санитетске противваздушне и противгасне заштите становништва; — да посредује око добијања и поделе помоћи и општења заробљених и интернираних лица са спољним светом, око рапатрирања и хоспитализације болесних и рањених заробљених непријатељских лица; и — да својим особљем и сопственим материјалом ублажује неизбежна зла рата, уколико то зависи од њега... итд. Пета правила као правила „Југословенског Црвеног Крста" установила су ове органе: 1 — Главни одбор, 2 — Бановински одбори и, београдски обласни одбор, 3 — Срески одбори, 4 — Општински одбори, повереништва, 5 — Школски одбори „Подмлатка Црвеног Крста". 6) — Југословенски Црвени крст као представник човечности, племенитости, милосрђа и благородних осећања, у колико буде више ухватио корена у нашем народу, у толико биће мање: —