Општинске новине

Позоришна хроника

Ј1р&/шцеџе> и рејЦш&е*

Сиџанв. џе> 'бгрж&рсм од Едмонда Ростана изазвао је још првом својом појавом, пре рата, одушевљење наше публике. Блистави стихови, — раскошни и тоновима и бојама, пуни оштре сатире и враголастог хумора, дискретно топли а ка извесним местима дубоко емоционални, — освојили су чаробњачком снагом душе читалаца и гледалаца. То су лаки грациозни стихови, као филигрански вез; мелодични; на први поглед изгледају хладни, њихов блесак потсећа на вештачки ватромет, али на извесним местима постају топли, дубоки, као у сцени под балконом, у оној дивној серенади, где изражавају пароксизам љубавне раздраганости. Звоне разуздано и страсно, као оно звоно о коме говори Сирано: Ја те волим, луд сам, пун бола и рана! Срце ми сад личи на звоно, Роксана, Где је име твоје. Како дрхти оно, Твоје име звони, јер се љуља звоно! Оваква љубавна свечаност, изражена у стиховима, може се наћи само у најјачој сцени Шекспировог „Ромеа и Јулије". Колико идиличне топлоте и виртуозности у стиховима који дочаравају носталгичне мелодије Лангедока! Као да се кроз њих чује звук пастирске фруле и трепере пејзажи примитивне и јуначке Гаскоње! Као чаробњак, песник овде кроз стихове извија мелодије, „песма једна другу стиже, лагано и тужно, к'о дим што се диже", развија музику „што сећа на драж гаскоњских њива", васкрсава Гаскоњцима пред очима њихова поља, шуме, лугове. Сјајан и многостран уметник проговорио је кроз сваки стих, сваку изреку. Радња се развија живо, каткад је завитлана као вихор, као у првом чину, на позоришној претстави. Одмах у почетку развијен је необичан драмски офекат, у коме се испољава цела фигура главног јунака. Лик Сирана доминира радњом кроз целу херојску комедију. Јунак, убојица, песник, авантуриста, који пркоси јачем, ужива да ствара свуда непријатеље, насрће на стотине, позива на двобој цео партер скупа, хоће да буде независан, да се диже властитом снагом, па макар и не стигао високо, који сече и својим мачем и својим духом, — оживљен је у овој поеми толико многострано и интензивно да је постао идол целог једног нараштаја. Ростанов Сирано је живљи него

многи историјски јунаци. И сирано је додуше историска личност, постојао је са сличним особинама какве је насликао Ростан: али тек кроз поему Ростанову он је добио значај, постао је стварнији него што је био док је ходио по земљи. Тек кроз Ростанове стихове његова бела перјаница вије се поносно изнад предратне француске генерације, као симбол слободе и пркоса беласа се и преко граница Француске, доводи у усхићење и југословенску националистичку омладину, која је исто тако пркосно устајала против целог трулог друпггва. ГТоред снажне Сиранове личности, оцртан је у оеом комаду и читав француски XVII век, са својим шаренилом, духом, песничким расположењем, — које постаје манија, тако да и колачар пева песме и саставља рецепте за торте у стиховима, — са духовитим прециозама, са поштовањем према жени и чежњом ка личној независности. Тај храбри и талентовани витез нема среће код жена: „Смета ми нос што се свуд први помоли за четврт пре мене!" — „Кад пушите, он тол'ки дим створи, да суседи дрекну: ено, димњак гори" — иронише он сам себе. Тај нос га чини смешним и тера га да изазива на све стране сукобе. Ко само погледа у његов нос, ко направи најдаљу алузију на то „полуострво", „ко мараму вади, за покров се брине". Због тог носа он не сме ниједној жени љубав да изјави. Боји се да му се драгана у нос не насмеје. Зато се мора задовољити да буде љубавни шаптач, да другом, лепшем од себе, дошаптава вреле љубавне речи и пише заносна љубавна писма, да припреми дивну љубавну свечаност па да посматра из прикрајка другог где се части, а он, као убоги Лазар, да се задовољи мрвицама, што „она" на туђој усни љуби речи његове. Такав је његов удес и у књижевности: „да другом шапће, а сам у засенку стоји". Молијер је узео читаву једну сцену из његове комедије 1-е рес!ап1 јоие" и побрао аплауз, а јадни Сирано је својим књижевним делима стицао себи само непријатеље. Судбина му није доделила ни смрт достојну њега. Желео је увек да падне са мачем у срцу, прободен од неког хероја, а убијен је из заседе цепаницом од једног лакеја. * * * Велики писац нашао је у Француској исто тако великог глумца. Име Сирана везано је нераздвојно са именом генијалног глумца Коклена. Сам Ростан