Општинске новине

13*

Правна хроника

227

школску спргму предвиђену за звање манипулантивног чиновника. Градско поглаварство поднело је жалбу Државном савету, коју је Државвни савет уважио својим решењем бр. 15911 од 26 јуна 1937 год. са ових разлога: „У § 134 Закона о градским општинама прописано је, да надзорна власт има задржати од извршења одлуку градског већа која би била противна постојећим законима и законитим наредбама власти или којом се прекорачује делокруг рада". Прзма томе надзорна власт је и у овом случају могла задржати одлуку већа, само у колико би утврдила, да је противна постојећим законима, законитим наредба?ла или је прекорачен делокруг градског већа. Са предметном одлуком градског већа то није случај па стога и није могла бити задржана од извршен>а. А ово зато што струку у смислу закона о чиновницима од 1931 год. (ст. 2 § 14) који се закон на основу § 104 Закона о градским службеницима примењује и на градске службенике, сачињавају сва звања ,,која су на основу исте спреме предвиђена за вршење истих или битно истих послова без обзира на ресор". Дакле обављање истих или битно истих послова на основу исте спреме је критеријум за разликовање ј,едне струке од друге, А ово значи да је за пој,ам струке ирелевангно звање у коме се јбдна врста послова обавља. Пошто интересовани Хлебец нема потребну школску спрему (непотпуну средњу школу) за звање манипулантивног чиновника то је он на ово звање могао бити једино постављен, ако испуњава услове из §§ 8 и 66 Закона о чиновницима односно из ст. 3 § 4 Градског статута. Другим речима Хлебец је требао да обавља 10 година, исте или битно исте поје искључиво манипулантивне послове. У конкретном случају интересовани Хлебец је провео преко 10 година у разним звањима званичничке категорије код истог поглаварства, како се то види из уверења градског поглаварства у Крижевцима за све то време обављао је искључиво манипулативне послове. Прослуживши преко 10 година у званичничкој категорији и обављајући искључиво манипулантивне послове Хлебец је испунио услов из ст. 3 § 4 градског статута да буде постављен на звање манипулантивног чиновника, па је стога наведеном одлуком градског већа и могао бити постављен на спорно звање. Из овога, даље, произлази да је ожалбеним решењем противно закону задржана од извршења поменута одлука градског већа 4 . Услед тога је (ожалбено решење) мооало бити поништено по § 134 Закона о градским опшТинама". Г ј ; Општина не може наплаћивати закупнину Еа за своје зграде у којима су смештена надлештва управе града Београда. Градско веће је било донело одлуку, да се на општинске зграде у којима су смештена

надлештва управе града наплаћује закупнина на терет „Специјалног општинског грађевинског фонда' г при Државној хипотекарнојј банци и била је одређена висина те закупнине,: Министар унутрашњих послова задржао Је ову одлуку од извршења на основу § 134 Зак. о градским општинама, Поглаварство се жалило Државном савету и жалба одбачена решењем саветским бр. 19432 од 21 августа 1937 год. са следећих разлога: ,,У § 56 Закона о унутрашњој управи прописана је обавеза за Спштину да сноси трошкове за смештај надлештава Управе града Београда. Општина града Ееограда је овој обавези удовољила тиме што је уступила сопствене зграде за смештај ових надлештава. А већ по томе што се ово уступање појављује као извршење једне законске обавезе, не може бити и наплата закупнине за уступљене зграде. У § 55 Уредбе о устројству и делокругу Управе града Београда прописано је, да се бановинска трошарина на предмете подложне плаћању државне трошарине може наплаћивати и на територији Управе града, а у корист општина Београда и Панчева, али тако да половина наплаћених сума припада овим општинама, а друга половина има ићи у „Специјални општински грађевински фонд" образован при Хипотекарној банци, из кога би се имало подизати зграде за она државна надлештва и установе за чије је издржаваЦ)е општина дужна доприносити. — Доцнијом Уредбом о јавним радовима од 22 новембра 1934 год. (чл. 21) одобрено је општинама на територији Управе града Београда да могу завести бановинску трошарину на вино и ракиЈу, али тако да половина ових прихода иде у „Специјални општински грађевински фонд" а друга половина у фонд за Јавне радове на територији Управе града који се такође има образовати код Хипотекарне банке. Даље, у чл. 25 ове Уредбе прописано је „....Општина града Београда исплаћиваће кирију за узете зграде у закуп за канцеларије надлештава Управе града Београда". Уступајући своје сопствене зграде за надлештва Управе града Општина града Београда удовољила је једној законској обавези из § 56 Закона о унутрашњој управи. Ако је и поред тога образован „Специјални општински грађевински фонд", у који би ишли приходи нарочито установљене трошарине и из кога би се имала подизати надлештва, за чији је смештај општина обавезна да снаша трошкове иако је општика овој дужности удовољила, то је само ради тога да се подигну зграде које су нарочито за то подешене и уређене и да се тако напусте дотадашње зграде које служе само за нужду. По општој обавези из § 56 Закона о унутрашњо]' управи, општина би и ове трошкове имала сносити, али како би то терећење било тешко тако да га општина не би могла поднети, за њу је на наведени начин