Општинске новине

Стр. 122 ==- свој рад и одредила базу на којој се овај обрачу има да ипврши. Верује да ће Господин Министар финансија прихватити предлог који је комисија учинила. Дајући један кратак преглед о оствареним приходима и учињеним расходима за 11 месеци текуће буџетске године, Господин Претседник је подвукао да ће предвиђени приходи бити остварени за преко 100% и да је стање готовине на дан 15 марта текуће године износило округло 61,158.000,— динара. Градским већницима стављени су на расположење сви потребни подаци за оцену финансиске ситуације Општине, како би са пуним познавањем свих потребних елемената донели своју одлуку. Известилац буџетске комисије г. Др. Стеван Поповић прочитао је извештај буџетске комисије у коме су дате главне карактеристике предлога буџета. У извештају се наводи да је буџетска комисија водила рачуна о жељи Господина Претседника да се снизи трошаринска тарифа и да је према томе одмерила приход од трошарине. Комисија се није уздржавала од повећања тамо где су она била оправдана и у интересу службе. За овим су у извештају изнета предложена повећања и смањења. Извршена позећања у главном резултирају из повећања принадлежности општинским службеницима на основу одлуке Краљевске владе о повећању принадлежности, државним, самоуправним и општинским чиновницима, као и из редовних унапређзња градских службеника по постојећим прописима. Затим се говори о редовним материјалним расходима и ануитетској служби која је смањена за преко100°/о. Општинске финансије су уређене, буџетска сретства иду на радове и унапређење Београда уместо на отплату дугова. Београдска општина најзад је једном одредбом финансиском закону за 1938 39 годину изједначена са осталим градовима у погледу накнаде за експроприсана ошнтинека земљишта за потребе железница Београд има велике издатке због свог положаја престонице, тако да обавезе по специјалним законима износе суму од 15,295,334,— динара. Пошто је дат преглед буџета фондова и заклада као и шхолских буџета, извештај подвлачи да предложени буџет има све одлике уравкоте неног буџета и да ме премаша платежну моћ Београђана. Општинска управа је водила рачуна да што мање оптерети грађане дажбинама, што се види из односа прихода од такса и дажбина и прихода од привредких предузећа т.ј, за директне против-услуге грађанима. Приход од дажбина износи 126,132.776.— динара а приход од предузећа 211,178.419,— динара. Буеџт би према повећаним потребама требао да буде већи, али је комисија водила рачуна да ие оптерећује редован буџет душрочним инвестицијама, већ је оставила да се те ванредне потребе путем зајма, за чију реализацију постоје повољни

—~ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ услови, распореде на већи број година. На крају подвлачи се да су сви завршни рачуни за протекле буеџтске године израђени и да ће у најскоријем времену бити изнети пред Градско веће. Констатујући да се текући буџет остварио са 100о/ 0 , комисија са истом вером предлаже Градском већу да предлог буџета"за 1938/39 годину усвоји. За овим је Претседник Г. Влада Илић утврдио листу говорника и напоменуо да градски већници губе право на реч ако приликом прозивке не буду били присутни. Први је добио реч градски већник г. Павле Кара-Радовановић који је у подужем излагању изнео своје мишљензе и критику у погледу појединих грана комуналне политике Београдске општине. Говорећи о персоналном питању г. Кара-Радоваковић замера што на водећим местима у општинској администрацији нису устаљени општински чиновници који то заслужу]у и критикује што се на тим; местима завело као правило да се одређују чиновници као вршиоци дужности, На првом месту треба решити чиновничко питање и наградити и обезбедити поштене, савесне и честите службенике, јер од правилног решења тога питања зависи и решавање свих осталих општинских питања. За овим се осврће на грађевинску политику Београдске општине и констатује да је она ометала подизање Београда. Износи конкретне случајеве и пледира да се законским путем уклоне сметње извођењу једне здраве гра.ђевинске политике, С тим у вези додирнуо је и питање терена за будући Општински дом, који би по његовом мишљењу требало подићи у засебном блоку који претставља државна башта између улица Краља Фердинанда, Крунске и Краља Александра улице. Критикује генерални плаи који није водио рачуна о томе да је Београд већ изграђењи о сретствима којима Општина располаже. Задржава се на питању калдрмисања Београда и на саобраћајној политици, за коју каже да не задовољава потребе Београда, јер Општина нема Ии из далека онолико саобраћајних сретстава колико то прилике изискују. Трошаринска тарифа тако је редигована да изазива честу појаву шверцоваша. Њу би требало тако прерадити да буде правичнија и социјалнија. Замера што је посао око исушивања леве обале Саве и Дунава уступљен једној страној групи, када Београд има већи број кезапослених и када има један способан инжињерски кадар који је дорастао таквом послу. Београдоке пијаце су рђаво уређене и не задовољавају ни у материјалном ни у моралном поглзду, То би питање требало решити на радикалан начин путем једног зајма, Говорећи о кланици приговара што је остало нерешено питање управника кланице и поздравља одлуку о откупу Кланице Кланичног друштва, мада том куповином није скинуто с дневног реда питање кланице и питање жит-