Општинске новине

Стр. 126

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дало и које обећава да ће за две године амортизовати учињене инвестиције. У циљу даљег развитка трговине, индустрије и занатства треба што пре израдити међународно пристаниште на Дунаву које ће ојачати и убрзати робни промет у Београду. На крају одаје признање за свестране напоре које је учинио Г. Претседник. После говора г. Недељка Савића, пошто је већ било пола један по поноћи, Градско веће је на предлог Г. Претседника закључило да се седница прекине и настави у 16 часова.

На основу овога закључка седница је настављена 19 марта у 16 часова. Пошто је Г. Претседник констатовао да има кворума, добио је реч градски већппк г. Гихомир Симић, који се у главном позабавио санитетским проблемима престонице истичући да ти проблеми постају предоминангни у свима европским градовима. Данашње стање општинског санитета упоређено са оним пре три године претставља један несумњиви прогрес. Извршена је реорганизација санитетске службе, многобројне санитетске установе смештене су у једну зграду, многе су проширене а многе из основа организоване и новостворене. Помиње као јединствен пример дерматолошку амбуланту и дечије прихватиште. Овај рад није остао без резултата, јер се београдско грађанство све више обраћа општинским установама за савет и помоћ, а као последица тога у Београду је знатно опао морталитет у току последњих година. То опадање забележено је и код туберкулозе. Говори о виталној статистици Београда која показује да је физиолошки ирираштај у опадању и да београдско становнииЈтво постепено изумире. Опширно се бави узроцима тога стања и у главном се задржава на два узрока, на питање исхране и питање стана. Бави се проблемом умирања деце и у вези с тим помиње као главни узрок тога умирања нездраво и нехигијенско млеко које прегставља главну дечију храну. Да би се поправила витална статистика београдског становништва Општина мора приступити мерама које треба да обезбеде бољу исхрану и здравије млеко а нарочито да приступи изградњи јевтиних станова за мале и сиромашне грађане. На крају својих излагања осврнуо се на градску болницу, за коју је рекао да је и поред тога што је одлично уређена, недовољна да пружи помоћ у оној мери у којој је то потребно. Градска болница нема туберкулозно одељење мада је Београд најтуберкулознија варош. Отварању таквог једног одељења треба одмах приступити а из фонда за борбу противу туберкулозе, чија се дотација неби смела смањивати, треба у околони Београда подићи хигијенске бараке у зеленилу и ваз-

духу, јер је у последње време то постао најефикаснији начин борбе против туберкулозе. Градски већник г. Милорад Симовић осврнуо се на прошлост Београда на његово стање пре и за време рата и на огроман просперитет који је учињен после рага и који није остао незанажен и незабележен од странаца који су имали прилике да виде Београд. На место старих турских уџерица подигнути су облакодери, улице су прошириле своје вене, тако да Београд претставља данас модеран европски град. Одбија да је Београд оријенталски, да је нечист и запуштен. Одаје признање за надчовечанске напоре који су учињени да данас у Београду струји модеран живот. Говори о београдском сајмишту за које каже да чини част Београду. Оно је постало средиште наше и стране индустрије. Даље говори о великим радовима који претстоје на исушивању леве обале Саве. Захваљујући напори-ма Краљевске владе, инвестирају се огромни капитали, јер је повраћен мир у срца грађана. Правилно је схваћен значај урбанистичке политике и као пример тог схватања истиче модериу градску болницу која спада у ред нај боље уређених болница. У питању подизања школских зграда посвећена је особита пажња тако да школоке зграде претстављају једно врло успело дело са своје архитектонске стране, и често су тако добро постављене и уређене да таквих и у Европи мало има. Говорећи о буџету ка;ке да је он верно огледало потенцијала Општине. Нарочито треба подвући солвентност која најбоље изражава рационално буџетско газдовање у Општини. Учињени су велики напори да се општински дуг од једне милијарде сведе на седам стотина милиона. За такав рад одаје пуно признање општинској управи, која је знала да стриктно с.проведе принцип пгтедње. На крају је додирнуо питање општинског Статута и тражио да се са меродавног места чује реч о његовом доношењу, јер хиљаде службеника чекају на Статут. Градски већник г. Др. Јован Мијушковић истиче да су буџети стварно реализовани тек за време ове општинске управе, док су ранији буџети увек завршавани са дефицитом. То је неоспоран финансиски успех са којим Београд може бити задовољан. Потребе Београда су такве да изискују већи буџет, али том повећању није се приступило из опрезности, јер се водило рачуна о стварном потенцијалу грађана. Уз предлог буџета требало је поднети и један опсежан план за рад у будућности који би обухватио многоструку делатност Општине. Говори о напорима на социјално-здравственом подизању Београда и помиње фрапантне успехе који су на томе домену остварени, као што је поликлиника, дечије прихватиште, одакле ће се дириговати комунална заштита деце, и друге санитетско-