Општинске новине
340
Београдс ке општинске новине
не испуњава прописани услов овог статЈта, његова тужба је као неумесна одбачена. Поводом жалбе инж. Рибића на ову пресуду Државни савет је расмотрио наводе ове жалбе и разлоге ожалбене пресуде, па је нашао да наведено гледиште како спорног решења тако и пресуде није у сагласности са Законом, услед чега ови акти не могу опстати. Стоје разлози како оспореног решења тако и ожалбене пресуде, према којима је питање службеника Градске електричне централе па и њеног равнатеља, било регулисано посебним статутом из 1925 године, из чега би следовало, судећи само по томе, да за пријем у службу равнатеља централе важе одредбе овог специјалног статута, а не одредбе општег статута о Градским службеницима. Али одредбе овог статута из 1925 године измењене су доцније, нарочито у погледу централе, Правилима предузећа општине и града Загреба из 1925 године, донетим у смислу одредаба новог закона о градским општинама од 1934 год. По § 51 ових Правила сваком градском предузећу као што је и електрична централа стоји на челу по један равнатељ кога бира градско веће на предлог одбора за градска предузећа, а на основу натјечаја објављеног мјесец дана прије избора, а овај избор одобрава надзорна власт по § 102 Закона о градским општинама. Из овог произилази, као несумњиво да је равнатељ електричне централе градски службеник, пошто је у § 102 Закона о гр. опш. реч о стручним референтима и стручни референт па стога и све што важи за градске службенике бар у погледу општих услова за пријем у градску службу важи и за равнатеља електричне централе. Године старости као највише границе до које је дозвољен пријем у градску службу, представљају општи услов за пријем у службу грађанских службеника, а не какав специјални услов који би био предвиђен за један спедијални посао везан за електричну централу. Према § 104 Закона о градским општинама, одредбе које важе за државне службенике „о општим условима за пријем у службу..." имају се сходно смислу примењивати и на градске службенике, у колико овим законом није друкчије одређено". А одредбе о општим условима за пријем у службу државних чиновника садржани су у чиновничком закону тј. у његовом § 3. У оном смислу у коме се ова одредба примењује на државне службе она се има примењивати (по § 104 3. о.гр.о.) и на градске службецика по тач. 7 наведеног § 3 Ч. з. за лице које ое прима у службу услов је „да није навршило 60 година живота", а тај услов Рибић испуњава. У § 156, као прелазном наређењу, Закона о градским општинама прописано је да Градски
статути Уредбе и правилници остају на снази у колико нису у противности са поменутим законом, док се не измени. С обзиром на овај пропис престале су важити оне одредбе статута за градске службенике о општим условима за пријем у градску службу, уколико су ови различити од услова примењених чиновничким законом, пошто су у противности са оним законом који у своме § 104 одређује да важе рпшти услови из чиновничког закона чији су прописи у погледу материје из ст. 1 § 104 Закона о градским општинама тиме постали саставни дер поменутог закона. Статутом о службеницима град. електричне централе, као градског предузећа, био је у свему уређен положај елужбеника овог предузећа, па и равнатеља централе, независно од општег статута о градским службеницима, па према томе и питање општих услова за пријем у ову службу § 4-а). У колико се може узети, услед овога, да је овај статут остао у важности и поред наведених одредаба § 156 и § 104 Закона о градским општинама, као што је управни суд узео он је доцније измељен Правилима за градска предузећа (§ 51) од 1935 год. бар у колико се тиче равнатеља централе. Јер по овим правилима (§ 51) равнатељи несумњиво градски службеник — технички референт — и за њега као таквог важе они општи услови за пријем у градску службу који важе за градске службенике уопште тј. услови из чиновничког закона (§ 104 Закона о градским општинама, § 3 Ч.З.), поред специјалних услова у погледу техничке спреме прописаних статуом о службеницима градске електричне централе који су овде неоспорни. Према томе за равнатеља електрич. централе, као градског службеника не важи општи услов у погледу старости из § 4 а) статута електричне централе тј. 40 година већ услов из § 3 тач. 7 Ч.з. (тј. 60 год.). А овај услов жалилац Рибић испуњава. И кад жалилац Рибић према изложеноме испуњава потребне услове за пријем у градску службу, а градско веће га изабрало у следству оцене својих потреба, онда је било места ништењу одлуке већа спорним решењем Банске управе. Спорно решење према овоме показује се као противно закону, а тужба Рибића умесна. Стога је управни суд ову тужбу имао уважити и спорно решење поништити. Како је у ожалбеној пресуди противно поступљено Државни савет је морао жалбу уважити и ожалбену пресуду преиначити у овоме смаслу као што је то овде пресуђено." Саопштио Љубомир Ж. Јевтић, секретар Државног савета