Општинске новине

Закон као заштита млеку

дођу под удар закона. Да би се стриктно испуњавали од стране одговорних лица, законодавац је предвидео нарочите стручнг органе — надзорнике намирница за живот, =— којима је ставио у дужност вршење надзора уз сарадњу хигијенских завода и лабораторија других установа. По тексту закона, они су озлашћени да прегледају просторије и места за производњу, прерађивање, продају и оставу млека у обично радно време, а да тиме не ометају посао произвођачу и прздавцу. Затим, да по потреби узимају узорке сумњивог млека и осталих млечних прерађевина ради анализе, и то у присуству сопственика радње, његовог заменика или два сведока а у два примерка који се стављају у нарочите судове и службеним печатом запечате или пломбирају. Један узорак служи за анализу, а други се чува на погодном месту у случају захтева суперанализе од стране сопственика. О одузимању узорка прави се записник који потписују надлежни орган и власник. Ако би хемијска или бактериолошка анализа дала такав резултат, да млеко не1одговара условима закона, противу сопственика повешће се кривична истрага због дела иступа из § 21 Закона о надзору над намирницама за живот и казнити по § 22 истог закона затвором до месец дана или новчано до 10.000,— динара, а у тежим случајевима примениће се обе казне, ако тиме није учињено кривично дело по кривичном или коме другом закону. Затим, осудиће се да плати трошкове око извршене анализз и доношења пресуде. Осим тога, ако је млеко узапћено у великим количинама, оно се има према његовој природи уништити или продати, а пресуда о казни може се објавити о трошку осуђенога. Новчане казне као и новац добивен продајом узапћеног млека ставља се у санитетски фонд који је држава основала при Државној Хипотекарној Банци. По § 4 Закона у вези чл. 21 правилника, све до доношења Закона о градским општинама, надзор над млеком вршиле су првостепене власти опште управе преко својих органа, а за ислеђивање и пресуђење кривца (5иле су надлежне полицијске власти, односно среска начелства. Ступањем на снагу Закона о градским општинама 24 септембра 1934 године градска поглаварства постала су надлежна не само за вршење надзора над млеком већ и за вођење кривичног поступка противу лица која су у градовима ухваћена са неисправним млеком. У Градском поглаварству - Београд тај се поступак обавља преко Отсека јавне хигијене и његове хемијске и бактериолошке лабораторије као и Кривичног отсека. Отсек јавне хигијене преко својих органа — надзорника над намирницама за живот, — свакога дана врши надзор над млеком које се уноси у Београд на тај начин што надзорници на улазним трошаринским станицама и путевима који воде

у Београд, а у градском реону, још зором прегледају свако млеко са термолактодезиметром, справом која показује специфичну тежину млека, и гербером, помоћу кога се одређује степен масноће млека. Ако се укаже да млеко има своју нормалну специфичну тежину од 1,029, онда се као исправно пушта у град ради продаје. Укаже ли се тежина од 1,028, онда већ постоји сумња да је патворено и стога се узима узорак од 150—200 кубика у флашицу која се, пломбирана или запечаћена, уз записник упућује лабОраторијама на анализу а млеко пушта ради продаје. Ако је тежина испод 1,028, апсолутно је млеко сумњиво и оно се у целокупној количини одузима и по напред изнетом поступку укућује на анализу. Покаже ли бактериолошка анализа да у млеку има шкодљивих бактерија за човечији организам, или хемијска да млеко нема онај квалитет који је нормиран законом, оно се одузима и уништава а противу сопственика подноси реферат Кривичном отсеку ради даљег законског поступка, односно ислеђења и кажњазања. У супротном, ако је потпуно исправно а одузето у већим количинама, онда се по анализи која се сматра као хитна, враћа сопственику на слободно располагање. Осим наведене контроле, врши се и контрола код разносача-млекаџија Н у свима деловима града за све време цродаје, обично до 9 часова уЈутру, као и преко целога дана по радњама које се баве продајом млека и млечних производа. Као нормално млеко сматра се оно које се се углавном састоји из азотне супстанце беланчевине 3.50, масти 3.40, млечног шећера 4.60, пепела 0.75, воде 87.75, и које на једном литру има око 700 калорија. Млеко које нема те и такве потрзбне састојке, патворено је и није погодно за људску исхрану. Њихови сопственици, ако би га пустили у јавну продају, били би кажњени као иступници а млеко би им се одузело. Кривични отсек Градског поглаварства добио је од августа 1936 године, када је примио надлежност по Закону о градским општинама, до 1 априла 1938 године преко 2.000 реферата противу сопственика млека, које су пустили у продају, а анализом се утврдило да то млеко нема у себи потребне састојке. То су већином била млека патворена — наводњена, чији се проценат воде пење до 50°/о, или загађења. Највећи број реферата односи се на разводњена млека са процентом воде од 1020°/о више него што млеко сме имати. Противу изгредника поведен је ј <ривични поступак и они су кажњени. Ретки су случајеви да су избегли казну, било да се, и поред најенергичнијег трагања, нису могли пронаћи због лажног претстављања приликом одузимања млека, или што су доцније успели да заметну свој траг. Мали је брОј ј Оних који су се оправдали пред законом. Примера ради наводи се време од августа до краја децембра 1936 године када је Кри-