Општинске новине

Некролог

343

н ачелника Оперативног оделеша Главног генералштаба. и ту, на томе положају, припремао је, уз Војводу Радомира ГТутника, све што је било потребно српскзј војсци да може да. успешно води рат. Ступа у рат 1912 год. као шеф за израду наређеша у Оперативноме оделењу Врховне команде. Ш'!0 је српска војока постигла онакве и онолике успехе уз Војподу Радомира Путника захвалност припада и Живку Г. Павловићу. Кад црногорска војска у току рата са Турцима 1912 и 1913 год. употргбиз и наше приморске трупе под командом генерала Дамњана Поповића за заузеће Скадра, није успела, образован је „При.морски кор" у који су ушле 2 српске дивизије, сва црногорска војска око Скадоа и велики део српске опсадне артилерије, коме је за команданта одређен Генерал Петар Бојозић а за качелника штаба (тада потпуковник) Живко Г. Павловић. Заузеће и опсаду Скадра лепо је описао Живко Г. Павловић као генерал у пензији у своме дивноме делу: „Опсада Скадра 1912—1913" (прилог историји Првог балканског рата, Београд 1926). Његов план за заузеће Скадра био је тако савршено израђен, да је заиста по шеговоме предвиђању Скадар могао да се за 2 сата заузме. Али, око поноћи стижс телеграм: Претседник владе Никола Пашић јавља, да се обус.тави сваки рад. Живко Г. Павлозић као војник, иако тешка срца, обуставл>а рад 28 марта (10 априла) 1913 год. Када ;е 1913 год. дошло до заплета између Срба и Бугара тада је Живко Г. Павловић као генералштабни потпуковник био начелник Оперативног оделења Врховне команде. На томе положају погпуно је оправдао посереље Војводе Радомира Путника. Живко Г. Павловић слат је 1912 год., после Првог балканског рата, у Лондон заједно са Стојаном Новаковићем ради прегозора за мир. Преговори су почели 3 децембра 1912 год., али без резултата, јер су балканске државе захтевале за рачун Бугара уступање Једрена, које је било још у рукама Турака. Када је избио светски рат 1914 год. он је као најутицајнији и најкомпетентнији све до 1916 год. био помоћник Начелника штаба Врховне команде. Његов је положај био веома тежак и деликатан: како у 1914 год. до доласка Војводе Радомира Пугника, који се пред објаву рата налазио у Глајхенбергу (Аустроугарска) на лечењу, тако и нарочито несрећне 1915 год. при повлачењу српске војске и прелазу кроз Албанију и Црну Гору. Живко Г. Павлозић, када је вршена реорганизација српске војске на Кофу, одређен је за команданга Шумадиске дивизије, док је 1917 год. смењен и послат за војног изасланика у Атину (Грчка). Када је завршен рат, при крају 1919 год., о•гворена је Југословенска Војна академија, чији је први оснивач и унравитељ Живко Г. Павловић (од 10 јуна 1919 год. до 7 октобра 1920 год.) унапређен у чин генерала. Био је командант Јадранске дивизиске области 1922 год. а потом помоћник команданта I и III Армиске области, када је 21 јануара 1923 год. пензионисан. Живко Г. Павловић завршава своју активну службу у всјсци, коју је у миру много унапредио и при-

премио за рат, а у рату сјајно помагао и управљао бојском — српском војском у најтежим мћментима и у ејајним победама. Оа се исгакао и као научник, зојни оисац и кљижевник. Публиковао је много оригиналних и преведених чланака у војном часопису „Ратнику", као и у другим. Штампао је као засебна издан>а: 1) „Српско -Бугарски рат", од мајора Кунца, превод с немачког, Београд 1906. 2) „Ратоваље и вођење војске" од фон дер Голца, превод с немачког као додатак „РатнИка", Београд 1907. 3) ,.Даљно-стратегијско извиђање" — Прва кшига. Београд 1909. То је било дело од капиталне вредности које је било први и најбољи уџбеник нарочито нашој коњици. Спремао је и други и трећи део („Тактичко, блиско" и „Борбено извиђаше"), које није успео због насталих ратова да публикује. ?Кивко Г. Павлозић већ је стехао своје велико име: на ратишту као војсковођа и диригент војничких наоружаних маса, у миру као научник, писац, чији су радови пали у очи. То даје повода Краљевској српској академији наука, која је увек водила бригу да се свака научна вредност запази, помаже и уздиже, те је он предложен и проглашен 25 охтобра 1921 год. за редовнога (правога) члана Краљегске Српске Академије наука у Београду. Приступна Академска беседа Генерала Живка Г. Павловића прочитана на свечаном скупу, била је „Београдска операција (Ослобођење Београда нозембра 1914 год.) Претседник Краљевске Српске Академије науга д-р Јован Цвијић, прослављени научник, врло је интересантно истакао војнички таленат Живха Г. Павловића, генерала. Он је рекао, између осталог ово: „...У данашњем пркступном предавању открили гте нам један свој нов философски начин гледаља на победу. По Вашем последњем чланку у „Српском кшижевном гласнику" могло се мислити да Ви силно верујете у моћ Врховне команде и, услед тога, њеним стратегиским потезима дајете огромну Еажиост пред којом све друго бледи. Можда Вн нисте сасвим тако мислили, али је то био утисак Вашега начина расматраша и Ваших закључака. Сада видимо, да Ви тако не мислите. Може рад Врховне команде бити првокласна вредност — као што је то био рад наше Врховне команде — па опет не дати оне величанстзене победе. И зато Ви с правом говорите о моралним и психичким елементима: о психичкој кризи, о душевној узбурканости, о моралној сондажи и о нашем народном карактеру, којн се у овим великим моментима открио. Ви сте тиме дирнули ОСНОВНИ УЗРОК СВЕГА СЛАВНОГА што се догодило. И, нема сумње да ће се у студијама, које се буду бавиле нашим великим ратозима и њиховим резултатом, данашљом нашом великом државом, на те узроке обратити највећа пажљд. Јер, баш је у нашим ратовима имало основну, дубоку и ничим иезаменљиву вредност морално-духовно стање народних маса..." Његово научно, кшижевно делозање настаје у пуној мери када је проглашен за редовног члана