Општинске новине

248

Београдске општинскв новине

не само да млеко није овим апсолутно стерилизовано, већ додатак ових субстанца чини да млеко није више право млеко, пошто ће онај који га пије имати с млеком да прогута и стране субстанце. Међу сретствима за конзервирање једно је од првих: содакарбонат и сода-бикарбонат. Да ли они задржавају ток микро-организма? Ни најмање! Они само маскирају њихову акцију провокаторску која тежи да уквари млеко, спречавајући да млеко брзо укисне, него оно мало по мало достигне киселу реакцију. У самом почетку, прво лице унесе врло малу количину ове субстанце. Али сваки од посредника нађе за потребно, — за већу сигурност, — да дода нову дозу, и најзад потрошач добија скоро неку врсту цеђи. Прибегавало се употреби боракса и салицилне киселине. Са овим субстанцама улазимо у категорију правих антисептика којипарализују микробе. Изван сумње је да ове субстанце утичу на микроскопске организме трујући их. Али зар оне немају утицаја у истом смислу и на наш организам, нарочито кад су у повишеној дози у Којој имају да буду употребљене ради постизања конзервирања млека? јавна хигијена то с правом забрањује. Али фалсификатори и даље гледају да изиграју контролне органе. Као антисептик употребљава се и алдехид-формик или формол. Овај антисептик изгледа да делу^е врло енергично противу микроорганизама, иако употребљен у врлО малој количини. Званична наука се још није законски изјаснила о њему: никакво одобрење, али и никаква забрана до данас није покренула какву дискусију о његовој употреби у храни. На крају крајева, чак иако би се законом одобрили, у досадањим методама употребе антисептика не налази се потпуно задовољавајуће решење за конзервацију млека .Ништа не доказује међутим да се ишло до краја у том правцу и да се неће једнога дана наћи једна повољнија и задовољавајућа примена. Често се преузима идеЈа већ више пута помињана: да се изврши стерилизација млека подвргавањем млека, под притиском, прво контакту угљеничког гаса, а потом кисеоника. Каква је акција ових гасова конституција микроба ће нам то објаснити. Међу тим бићима, тако компликованим, од којих су једни назвати: „аеробима", који живе као и људска бића, апсорбујући кисеоник из ваздуха ради одржавања своје топлоте и живота, овај гас је исто толико потребан као и нама самим. Ако би их унели у једну средину која нема овај елеменат али је пуна инертног гаса (н.пр. угљене киселине) загушеност ће га уништити. Према томе угљена киселина игра у односу према аеробима, улогу антисептика. ' ! 1 | ! I Друга врста, названа „анероби", напротив, не могу да дишу тај слободни кисеоник. Само

игром интерних функција анероби постижу сагоревање дисања које је потребно за њихов опстанак и развој. Контакт кисеника из ваздуха осуђује их фатално на смрт. Кисеоник дакле игра, у односу према анеробима, улогу антисептика. Из предњег се даје лако разумети какве се користи могу извући употребом ових гасова. Могле би се олакшати њихове сукцесивне акције умереним загревањем на тај начин да само бактерије трпе од топлоте: ово стање трпљења би било повољно за акцију антисептичних гасова. Чим се постигне стерилизација лако се млеко ослобађа свих трагова антисептичних гасова и осигурава се као и увек немогућност сваке доцније загађености. Тако се добија стерилизовано млеко које не показује никаквог знака манипулације и које није претрпело никакву промену конституције. И то ће бити 'заиста природно, а стерилизовано млеко. Изгледа да практично постигнуће показује озбиљне препреке, пошто је идеја одавнашња, а ипак још није добила примену. И заиста изгледа тешко да се осигура крајња дифузија ових гасова у циљу постигнућа контакта гаса са свима молекулима млека; и докле год свако микроскопско биће не дође у контакт са смртним гасом резултат је незадовољавајући. Млеко је, рекли смо, еминентно променљива субстанца. Једна врста микроба, ко;а од млека чини своју уобичајену средину повољну за свој опстанак и развијање, у истој врло брзо развија киселу реакцију, и чим је ова трансформација почела, млеко не може да отрпи загревање до кључања а да се не поквари — згруша. То је једна важна напомена која се односи на начин пастеризирања и стерилизирања млека основан на употреби топлоте, ј едини који је пракса санкционисала до данашњег дана и о коме вреди говорити. Према томе, кад се изврши пастеризација или стерилизација, треба да смо што је више сигурни да имамо ригурозно свеже млеко, иначе се излажемо ризику да на крају операције добијемо укварено млеко и ван употребе. Не треба дакле ни покушавати да се локал за пастеризацију и стерИлизацију постави на какво велико отстојање од места где се млеко музе. Пошто свеже млеко није постигло свој имунитет, сваки транспорт који помера моменат прераде шкоди млеку. Ма какав начин да се употреби у циљу конзервирања млека, на ово се мора обратити нарочита пажња. Филтрирање-пречшићавање. — Упркоссве ефикасности поменутих начина за конзервирање, очигледно је да ће њихов ефекат бити у толико потпунији у колико је млеко које третирамо мање загађено, тј. у колико мање садржи клица које треба уништити или удаљити .