Општинске новине
254
Београдске општинске новине
Земуном (533.000 м. 2 ), на Адама — Ада Циганлија и паробродски зимовник (70.000 м. 2 ) а такође и за радове на земунском терену између Београда и Земуна (120.000 м. 2 ) са великим и малим Ратним Острвом 40.000 м. 1 ') и инсектицитидном асанацијом у Панчевачком Риту (50.000 м. 2 ) била би потребна укупна сума око 500,000.— динара годишње која је сума предвиђена и одобрена за ову буџетску 1938/39 годину. Ова сума, као што смо рекли, употребиће се без остатка само за текуће асанационе радове инсекцитидним сретствима са радном снагом тако да ће се у идућој буџетској години опет јавити потреба за унОшење исте суме за антималаричну акцију. У случају да се жели постићи један трајан успех на асанацији, како је то сугерисано на претходним састанцима Санитетског одбора, потребно је предвидети и радикалне трајне асанационе мере. На првом месту овде би долазило у обзир затрпавање мањих баруштина у реону ужег Бзограда и регулисавање Мокролушког и остатка Чубурског потока, а затим асанирање земунског терена, између сајмишта и пруге, и спровођење система канала у Панчевачком Риту са износом од 150.000 динара. Ради упознавања са маларичном ситуацијом у реону суседнном са Панчевачким Ритом и земунским реоном, доносимо извод из извештаја начелства среза панчевачког и среза земунског, који су прибављени на наше тражење. Из извештаја среза земунског следује: „Срез земунски лежи јужном границом на Сави а источном на Дунаву, док се сувим граничи према северу и западу. Ендемично владање маларије било је све до 1931 год. у шимановачком здравственом округу, кад је те године извршена канализација у селима: Шимановци, Дач и Карловчић. Од 1931 год. појављују ое само спорадични случајеви у Шимановцима и Дечу, а у Карловчићу случајеви од маларије били су чешћи, пошто канализазација т амо није вршена, а цео терен је доста мочваран. Године 1937 услед честих киша случајеви маларије појављивали су се већ од маја месеца непрекидно, а кулминација је била у месецу септембру, са највећим бројем обољења у Карловчићу, те је прошле године било сигурно у том селу око 25—30°/о оболелих од маларије од целокупног броја одраслих и школске деце. У Батајничком здравственом округу као и у Сурчинском маларија се јавља у спорадичним случајевима. У самосталној здравственој рпштини Добановци није било случајева маларије све до времена кад су овдашњи регрути почели да служе војску у јужним крајевима државе. Подручје удружене здравствене општине Купиново даје већи број маларичних обољења јер је покривено многим барама од којих је чувена Обедска Бара са површином од 1100
јутара. Тај барски терен пун је у леггњим месецима комараца свих врста и подврста а нарочито анофелеса. Сваке године, обично априла месеца, јављају се прва оболења и то искључиво терцијана, а у августу и септембру достижу максимум а половином новембра сасвим престану да се понова јаве у априлу. Апроксимативно процењујући, број годишњих оболења не прелази 150 случајева на 7.000 становника у овој здравственој општини, тј. око 21%. Већином оболења су лаке природе ,без иједног смртног случаја у току последњих 14 година. Што се тиче материјалних срестава за антималаричну акцију треба нагласити да ниједна општина није вотирала неки кредит (за антималаричну акцију а да ли постоји какав кредит и у каквој висини код Краљевске банске управе односно код Државног хигијенског завода, није овом начелству познато". Према подацима земунског одељка ситуација у погледу легла маларије изгледа овако: 1) На територији Одељка постоје ове подбарне површине као маларична легла: а) у Творничкој улици иза жељезничког наеипа на бившем плацу за војничка дрва у површини од једно1.000 м 2 која се постепено насипава; б) у Радничкој улици у дворишту куће бр. 5 (власништво Југослов. банкарског друштва) површина од једнон 200 м.; в) у Вашингтоновој улици отворени канал (јарак) површине 200 м 2 ; г) у иловнику бара око 250 и канал око 400 м. 2 од улице Тошин бунар до фабрике „Икарус"; д) Канал поред железничке пруге од 1 г /2 км. и ширине 1—2 м. из кога вода споро, готово неприметно отиче. 2) Још долазе у обзир баре и барице које нестају код високог водостаја или код повлачења воде иза поплава на терену1са обе стране асфалтног пута Београд—Земун и то нарочито на оном делу између асфалтног пута и железничке пруге, те на кеју 5 Новембра уз десну обалу Дунава, које претстављају легло комараца. Овде се предлаже као најзгоднија мера петролизација. Начелство среза панчевачког забринуто ширењем маларије у току последњих година а нарочито током прошле године, сазвало је "конференцију 29-1-1938 год. поводом сузбијања ма ларије у срезу панчевачком и околини, на коју су били позвани и претставници београдског санитета. На конференцији су били присутни сви позвати сем претставника колонизационог фонда Министаретва пољопривреде и Централног хигијенског завода. Према извештају општинских лекара среза панчевачког, најмањи постотак морбидитета маларије је 1 а највећи је 10°/о од целокупног броја становништва дотичних села.