Општинске новине

Књижевни додатак

Поводом шесдесетогодишшице смрти Ђуре Јакшића Пред старим Наш велики дипломата, књижевник и јунак, прота Матија Ненадовић спомиње у својим „Мемоарима", како су после катастрофе 1813 године спаљени најважнији документи који су се односили на гигантски подвиг нашег народа и његових славних вођа из Првог устанка. Тако су, из страха да не би допали непријатељу у руке, морали бити предати пламену многи документи који би данас сачињавали понос и знаменитости наших јавних архива и пред којима би се писац историје и љубитељ старина заустављао у побожној кон-

шш ж

Стојан Новаковић ШЂ ' центрацији мисли на то велико доба. Да су ти документи сачувани, несумњиво би се данас могла имати много јаснија слика о узроцима катастрофе 1813 године. И из каснијег периода нестало је много драгоцених докумената који се односе на најважније моменте нашег историског и културног живота. Много је нестало и непажњом, услед недовољног разумевања ствари од страие лица у чијим су се рукама документи налазили. Услед разних не-

рукописима* воља и узрока многим питањима није било могуће посветити ону пажњу коју је важност и значај ствари захтевала. Ми с радошћу можемо констатовати велику промену која је настала код нас у односу према писаним и штампаним документима и то већ у прошлом веку. Тај однос из дана у дан добија све изразитију форму и садржину. Први скупљачи, просвећенији појединци, то схватање преносе на друга лица док оно није добило и законску форму. Књижевници су људи који претстављају време у коме живе. Они привлаче народе и покољења кроз векове. Да се дође до знаменитог књижевног дела, у доба док још није постојала штампа, постојали су преписивачи који су својим стрпљивим радом омогућили да се дело шири. На сваком двору, сваки световни или духовни господар имао је своје учене људе ове врсте. За тај посао се није жалио ни новац ни време. Оригинал дела, његов изворни рукопис, сматран је за највећу драгоценост, благо које припада целокупном народу и од кога се он није одрицао ни у најтежим приликама. Познато је лукавство којим се у Египту Птоломејов син послужио да прибави оригиналне рукописе славних грчких трагичара Софокла, Есхила и Еврипида. У појединим књижевним хроникама читамо врло често какво је огромно интересовање побудила продаја рукописа или преписке чувених књижевника. И појединци, и јавне и приватне културне установе, труде се да макар и уз највеће жртве дођу до таквих рукописа или писама. Ми смо се данас скупили да на овој Академији наше Библиотеке и Музеја одамо пошту једном од наших највећих песника који је у овом нашем драгом Београду, у једној скромној кућици у старој Скадарлији, за навек заклопио своје уморне очи једног јесењег дана. Академијом се у исто време отвара изложба ванредно значајне колекције рукописа из заоставштине Ђуре Јакшића, која је пре кратког времена постала својина ове наше културне установе, одељка Београдске општине. Откупом коресподенције из заоставгитине Ђуре Јакшића ми смо хтели да ударимо основ арикупљању ове племените грађе у нагиој младој културној установи. Мислим да је то једно од највећих и најлепших имена с којим смо

* Предавање одржано на Академији посвећеној Ђури Јакшићу 14 априла 1938.