Општинске новине

Комунална хроника

327

ПАВЛЕ КАРА РАДОВАНОВИЋ Као први говорник јавио се г. Павле Кара Радовановић. У почетку свога говора г. Кара Радовановић је замерио што је у штампаном експозеу, који је раздељен већницима речено: да када је дошла данашња општинска управа, да се Општина града Београда налазила пред банкротством. Он категорички тврди да никада није био дошао моменат да је Општина била пред банкротством. Општина, каже, може да дугује, а не да банкротира. Г. Кара Радовановић изјављује да није задовољан са радом општинске управе. На првом месту замерио је што по дирекцијама нема директора, већ су све вршиоци дужности, а тако исто има и много шефова који су вршиоци дужности. Потребно је средити прилике и почети са решавањем чиновничког питања. Од правилног решења тог питања зависи и добро решаваше и свих осталих општинских питања. Са техничком политиком, политиком изграђивања и подизања Београда такође г. Кара Радовановић није задовољан. Има пуно примера да је грађевинска полнтика Онштине ометала подизање Београда. Тако постоји случај са задужбинским имањем на Теразијама, где је подигнута једна величанствена палата која чини част Београду и која потпуно одговара унапређењу престонице. Међутим, одмах до ње постоји једна жалосна страћара, кафана „Ужице", која има плац једва 200 метара, а који се плац није могао откупити јер сопственик на то није пристао. Потребно је донети неколико законских одредби, да би се сметње ове врсте могле отклонити. Г. Кара Радовановић позива се на своју брошуру „Крупни пробле.чи Београда", у којој је предложио да се на плацу између Крунске улице, једног дела Добрињске улице и једног дела Александрове улице подигне општински дом. Општинске управе разделиле су општинске плацеве, тако да сада нема повољног терена за један општински дом. При спровођењу грађевинске политике мора се водити рачуна о томе да је Београд изграђен. Главне улице могу се проширивати, а остале имају да остану онакве как$е су. Треба усвојити решење које је примењено код улаза у улицу Краља Александра. Ту је направљен велики кружни улаз и тај начин треба прнменити и на другим угловима и раскрсницама, што ће свакако дати добре резултате. Као пример рђаве грађевинске политике г. Кара Радовановић наводи то што се одобрило да у близини Општине, код Управе фондова, између великих грађевина Универзитета и код саме Општине улице буду широке 4 до 5 метара свега. Не би требало више дозволити грађење калдрме од ломљеног камена, јер је то бацање пара. Код саобраћајне политике треба скренути пажњу да нема довољно трамваја, да они не могу да задовоље ни половину потребе града. Треба набавити 20 трамваја и 20 аутобуса и на томе не треба штедити. Код трошаринске политике данашња тарифа омогућава шверцовање незапосленог света. Кад је трошарина на вино 2,50 динара а на ракију 3 до 5 динара, онда је разумљиво да се тај посао шверцовања исплаћује онима који немају другог занимања.

Ставове трошаринске треба редуцирати и приходи би се повећали. Исто тако г. Кара Радовановић је замерио и стању наших тржишта. Општина треба да установи политику подизаша тржишта на подлози прихода од њих. Њих треба подизати на модерној савременој основи. Даље предлаже да се на Ади Хуји подигне кланица, како би нечистоћа из ње одмах отицала у Дунав, а тако исто и житно тржиште, које је Београду потребно, јер је ту Банат. Говорник је незадовољан са радом Правничког отсека, јер се Општина упушта у парнице за које и лаик може унапред знати да ће их изгубити. Потпуно је задовољан са радом службеника у Општинском санитету, почињући од директора па са свима осталим лекарима и чиновницима. Само, потребно је људе правично награђивати. Г. Кара Радовановић предлаже затим да се одбори већа сваке године мењају, како би се општински одборници кроз разне одборе упознавали са свима гранама општинске службе. Са материјалним издатцима у буџету говорник је такође незадовољан и налази да свака цифра у буџету треба да буде дупло већа. Он је изјавио да не би жалио да Београд дугује и две милиарде динара само да Београд има оно што му треба. Г. Кара Радовановић моли да се све његове напомене приме као да су дошле од добронамерног човека. Г. ДУШАН ЂОРЂЕВИЋ Биланс Београдске општине, рекао је г. Ђорђевић, изложен је најбоље у експозеу. Чика Павле рекао је да би желео да се свака цифра у буџету дупло повећа, али није исто тако рекао како би се и на који начин нашло покриће за то повећање. Ако се гледа на једној страни да се београдско становништво не преоптерети, не може се с друге стране захтевати да Београд да оно што не може да да. Поднети експозе служи као један докуменат, као доказ једне истинске финансиске политике и он је омогућио новим већницима да се упознаду са суштином послова Београдске општине за минуле три године. Г. Ђорђевић изјавио је да верује да је све што је у експозеу речено извршено од речи до речи. Сваки рад има позитивну и негативну страну. Чика Павле говорио је све о негативним странама. У експозеу је речено да је до пре три године вођена рђава финансиска политика, којом је била доведена у гштање и сама Београдска општина као установа. Пратећи рад ранијих општинских управа ,он је дошао до убеђења да је Општина, због финансиске политике прошлих општинских управа дошла у један доста критичан положај. Људи са периферије града најбоље знају колико су мука имали с тим управама да добију која кола камена или шљаке, да би могли да изграде стазе и да дођу до својих дворишта. Данашња општинска управа урадила је ако не много а оно доста, њен је рад потпуно видан и он се нарочито истиче. Он може да похвали рад општинске управе на свима пољима њене делатности. Прелазећи на поједине техничке послове г. Ђорђевић је прво гозорио о калдрмисању Београда. Пашино брдо са Душановцем добили су доста и у току ове године очекује се завршење извесних ра-