Општинске новине

Комунално-социјална хроника

567

Разгледање Народне скупштине, Музеја Кнеза Павла, аеродрома и Кошутњака. Трећи дан, 12 јула, посетили су млади Чехословаци Народну скуппггину и разгледали целу зграду, која је на њих оставила врло леп утисак. Особито су им се свиделе слике Њ. В. Краља Петра II и Њ. В. Краљице Марије. .Видели су и књигу коју је чехословачка Народна скупштина поклонила нашој Народној скупштини.

Чехословачки омладинци пред зградом Народне скупштине

Посетили су затим Музеј Кнеза Павла и разгледали пажљиво сва уметничка дела, која су посматрали са великим уживањем. Задржали су се нарочито пред грандиозним Мештровићевим скулптурама. После подне су посетили аеродром у Земуну. Ту им је приређен срдачан дочек од Командее ваздухопловства. Разгледали су са интересозањем хангаре и околину. После тога су се одвезли у Топчидер и Кошутњак, где су угодно провели неколико сати у свежем зеленилу. Задржали су се опет са интересовањем на вашару код топчидерске цркве. ОДЛАЗАК ЗА ОПЛЕНАЦ И ШУМАДИ.ЈУ -ш Сутрадан рано, 13 јула, кренули су чехословачки гости општинским аутобусом, у пратњи претставника Београдске општине г. Доагољуба Поповића, на Опленац, да положе велики венац на гроб Витешког Краља Александра I. Понели су и други венац да положе на гроб Чехословака у Крагујевцу, које су стрељале аустријске власти за време светског рата. При одласку из Београда говорили су: — Шумадија је света земља не само за Југославију, већ и за Чехословачку. Наши су у Крагујевцу пали зато што нису хтели да дигну оружје на вас, своју браћу. Замолили су редакције да објаве ову њихову захвалност Београђанима и Претседнику Београдске општине: ■— Много нас дира гостопримство ваше. Ми смо вам безгранично захвални на љубави братској коју наи указујете на сваком кораку. Југословенски народ нас је примио као најрођеније. То је за нас више него ишта. То је најчистије братство. Захваљујемо Београ-

ду и Београђанима на великој пажњи и широкогрудости, захваљујемо југословенском народу. А немамо речи за благодарност коју дугујемо г. Влади Илићу, претседнику Београдске општине, нашем љубазном домаћину и угоститељу. Још једном, свима хвала на толикој предусретљивости. На свом путу млади Чехословаци су се зауставили пред основном школом у Орашцу. Њихов пратилац прота г. Драгољуб Поповић објаснио им је историјски значај Орашца, где је изабран, 1804, Карађорђе за вођу устанка и одакле је планула борба за ослобођење Срба испод турског јарма. Чехословаци су са пажњом и поштовањем разгледали ово историјско место. Одатле су се одвезли у Аранђеловац, где су разгледали Буковичку Бању, пили минералну воду са извора „Кнез Милош", и одмарали 'се у парку. Ту су са уживањем слушали музику бањског оркестра, и отпевали су неколико чехословачких народних песама. Велики број бањских гостију и грађана из Аранђеловца награђивао је живим аплаузом песме младих чехословачких певача. После песме „Хеј Словени", коју су отпевали Чехословаци, приређене су живе манифестације Чехословачкој и Чехословацима. Пошто су ручали у Аранђеловцу, продужили су иут за Опленац. Успут су посетили Венчачку виноградарску задругу и прегледали њене подруме. Сељацизадругари приредили су им овде срдачан дочек. Успут до Опленца стално су их поздрављали сељаци са својих њива и они су жизо и срдачно одговарали. На Опленац су стигли у 14 сати. Дочекао их је и срдачно поздравио директор задужбинског имања на Опленцу г. Милетић. Чехословаци су отишли у крипту да се поклоне сени Витешког Краља Александра I и да положе венац на његов гроб. Над гробом је вођа чехословач-

Чехословачки омладинци на Опленцу

ких омладинаца г. д-р Радековски, у немој тишини, одржао овај дирљив говор: „Чехословачки омладинци долазећи у Југославију на гостовање сматрају за своју свету дужност да дођу на Опленац да се поклоне гробу највећег пријатеља чехословачког народа, гробу југословенског Краља Александра I Ујединитеља и творца Мале Антанте. Кад је он погинуо, плакао је цео југословенски народ, али исто тако заплакао је и цео чехословачки народ.