Општинске новине

12*

Привредна хроника

563

Рад Друштва Ворских рудника прати наша Комора са пажњом и симпатијом коју дугује свима већим индустријским подухватима. Код Борских рудш?к1 та пажша и те симпатије увећане су чињеницом да је Борске руднике открио и оживотворио баш почасни претседник Коморе, неумрли Ђорђе Вајферт. Он је по тада беспутним пределима Србије неуморно истраживао рудна богатстза, не жалећи ни себе ни средстава. Свестан тога да скривена богатства у утроби земље не значе ништа док се не пронађу, он је тражио начина да народу овога краја да запосљење и ослободи га дотадашшег одласка у печалбу, где је морао да зарађује кору хлеба далеко од својих. Како у тадашњој Србији није било расположивих капитала за експлоатацију већега обима, пок. Вајферт се обратио увек пријатељској Француској и остварио још тада економску сарадњу француског и нашег народа. Та сарадња дала је одличне резултате. Продукцијд руде пела се стално. Она се од 700 тона у 1905 г. попела пред рат, 1913 г„ на 125.000 тона, да већ 1925 г. пређе 170.000 тона, а 1935 и 670.000 ТОНЕ. За то време Француско друштво је чинило све нове и нове инвестиције. После топионице уведена је флотација за прераду и сиромашније руде, подигнута је властита железница, раднички станови, болница, школа. Читава једна велика насеобина, у којој преко 5.000 радника налазе своју сталну зараду. Борска руда је богата. Она даје преко 4°/о бакра финоће 99,50°,'о. Поред тога, руда садржи око 54 грама злата и 150 грама сргбра по тони. Већ неколико година Друштво продаје нашој Народној банци око 2.000 кгр. злата годишње и на тај начин увећава нашу златну подлогу. Огромне користи дао је нашој земљи рад Борских рудника. Ипак је свему томе раду нешто недостајало. Ми ско морали увозити прерађевине нашег бакра у вредкостк преко 100 милиона динара годишње. Требало је наћи начина да се оспособи домаћа радиност и за прераду. Француско друштво Борских рудника прихватило је нову економску политику наше Владе и решило је да уведе инсталације за електролизу бакра. Пре непуне две године, претседник Краљевскг владе г. д-р Милан Стојадиновић, чија призредна политика већ три године даје снажне потстреке нашеј прерађивачкој радиности, ударио је камен-темељац фабрике за електролитичну рафинерију бакра на овоме месту. Данас смо присуствозали освећешу овога значајнога предузећа по нашу зе?лљу.

Рафинерија ће учинити да се наше злато издваја у нашој зеМљи. Она ће давати електролитични бакар способан за прераду и на тај начин омогућити развој металургијске бакарне индустрије код нас, за коју до сада није било услова. Како цела потреба земље не износи ни трећину капацитета рафинерије, то ће Југославија постати јак извозник прерађеног бакра и израђевина од »ега. Наша индустрија, а кроз шу и цео наш народ, добија данашњим даном много, и ја са узбуђењем поздрављам освећење и почетак рада електрзлитичне рафинерије. Пријатно ми је да и овом приликом изразим велику захвалност Француском друштву Борских рудника, које није застало ни пред овако великом инвестицијом да би проширило поље економске сарадњг Француске и Југославије. Сарадње која је већ до сада дала тако лепе резултате. Овом приликом да нагласим нашу захвалност претседнику Владе г. д-р Милану Стојадиновићу, који консеквентно спроводи своје начело економске независности Југославије. Господине Претседниче, У име Индустријске коморе у Београду ја дижем ову чашу за напредак Француског друштва Борских рудника. Дижем је у знак наше захвалности за све оно што је Друштво учинило да про(шири и учврсти економску сарадњу између Француске и Југославије. Та сарадња је давала увек одличне резултате и Индустриска комора хоће да вам потврди своје убеђење да ће се они још увећати. Хвала и 1 — добра срећа! Говорио је и Претседник Трговинске коморе г. Милутин Станојевић о значају Борских Рудника за целу нашу народну привреду и поздравио активност наших пријатеља Француза на проширавању и јачању веза између наше две привреде. Поеле банкета Претседник Краљевске владе г. д-р Милан Стојадиновић, Претседник Београдске општине г. Влада Илић и остали гости разгледали су све инсталације Борских Рудника. Г. д-р Милан Стојадиновић је затим предао одличја одликованим члановима Управе Борских Рудника. & Француско друштво Борских рудника издало је поводом ове значајне свечаности „Споменицу", технички врло укусно опремљену, на српско-хрватском и француском језику, у којој је описана цела свечаност, истакнут значај освећеног постројеша за електролизу бакра, и штампани сви говори изречени том приликом.