Општинске новине

Социјално старање „Самоуправа", званични орган мећународне Уније градова, доноси из пера д-р Хари Геца, асистента на комуналном институту Универзитета у Берлину. један интересантан преглед сопијалног старања у разним земљаиа, који у овом броју објављујемо прерађен и нешто скраћен: ФРАНЦУСКА У току њене историје, у Француској је социјална помоћ зависила час од приватне иницијативе, час од јавних власти. До краја средњега века социјалну помоћ указивала је готово искључиво црква, а од XVI столећа влада је узела на себе ову мисију и основала је 1534 године „Главни биро за социјалну помоћ". У XVII столећу Свети Венсан установио је веома активну социјалну помоћ, коју су доцније наставила др5'штва Светог Венсана. Револуција од 1793 укинула је већину установа социјалне помоћи, а остатак је био поверен државним властима. Међутим, од краја 1796, после реорганизације државне админи-' страције, већина интервенција јавних власти у погледу социјалне помоћи била је јако ограничена и старе установе биле су поново установљене. Годике 1871 законима треће републике извршена је ноза измена у томе погледу и установљен је начин учешћа државе и општина у социјалној помоћи, која је била знатно побољшана. Од тада она је била предмет сталних измена и трудило се да се милостиња коју је указивала јавна помоћ претвори у једну социјалну политику. Није лако да се човек информише на први поглед о организацији социјалне помоћи у Француској. Општинз имају нарочиту дужност да се старају о умоболнима, сирочићима и потребитој деци, о породицама и о збрињавању болесне сиротиње и богаља. Од 1913 године држава плаћа месечне помоћи сиромашним породицама са много чланова. Социјална помоћ уопште не пада ипак ни на државу ни на општине. Она спада у надлежност бироа јавне помоћи, који су органи јавнога права. Ови су бирои били створени године 1893. Они указују директну помоћ, специјално помоћ сиромашнима. На основу једног декрета од 11 новембра 1931 године, они могу такође да указују и помоћи у случају беспослице. Тим поводом треба напоменути да у Француској не постоји општа помоћ незапосленима, органиаозана од стране држаЕе, Зависи од ових бироа да одлуче да ли су и у којој мери у могућности да помогну не* срећнике који су осуђени на незапосленост. Помоћи се исплаћују из једнога фонда за незапосленост у који општине и држава уплаћују одговарајуће улоге. Управу над овим бироима врши административни савет, коме је на челу један претседник општине као претседник, затим два делегата које именује оп-

у разним земљама штинско веће и четири члана које именује префект полиције. Као што се види, општина је у мањини у управи бироа, што је дало повода многим жалбама у последње време. Поред ових бироа, постоје и бирои који се старају о сиромашним болесницима. Они су такође органи јавнога права, чији се административни савет састоји из истих чланова као и код првих бироа. Нзихови приходи проистичу од доприноса државе и општина, као и од добровољних завештања. Треба нарочитр истаћи да су болнице аутономне устанозе, које имају свој сопствен;! правни статут. ГВима такођз управља један административни сазет. Приватна помоћ узимала је све више маха и значаја од 1880 године. Од тада установе приватне хуманости, како оне верске тако и установе милосрђа, уживају велику слободу и поред извесних ограничења која су им била наметнута француским законом о удружењима од 1901. Приватна хумана иницијатиза може се са^ да из више разлога сматрати као много ефикаснија него државна. Прзма подацима из 1928 године две трећине сиротишта, домова, и установа за обуку које издржава социјална помоћ, зависе од приватне хуманости. Да би се установила тешња веза игмеђу јавне и приватне помоћи, да би се избзгле колико је могуће дупле помоћи и да би се остварила правичнија њена подела, усталовљен је у Паризу 1890 године Централни Офис хуманих удружења, који одржава ову везу. Инспиришући се овим примером, Еећина округа створили су сличне централне офисе. БЕЛГИЈА Ооганизација социјалног старања у Белгији слична је у многоме са Француском. И у Белгији такође социјално старање спада у надлежност једног специјалног организма јавног права, комисије за социјалну помоћ. Ова комисија мора да буде створена у свакој општини. Нзена дужност састоји се на поеом месту у томе да сиромашне болеснике смешта по болницама, или кад је то немогуће да се стара о њиховом лечењу код куће. Мада социјално старање не пада директно на белгијске општине, оне одржавају тесне везе са овим комисијама. Општинско веће мора да именује комисије на шест година и да контролише годишњи буџет комисије. Комисије имају један низ извора прихода који долазе од рззних завештања, фондова итд. Када њихов буџет показује дефицит, дужност је дотичне општине да га попуни. Како је ово редован случај и како су се расходи за јавну помоћ необично повећали услед економске кризе, те^ рети јавне помоћи падају веома тешко на велике општине и велике градове. Установз за јавну помоћ нису _довољне да се одговори