Општинске новине

Књижевни додатак

Библиотеке и музеји великих градова — Венеција и Фиренца „1Јгћб та1ег бсЈепИае" „Расте но не старее" (Из комуналних листова града Болоње и Софије)

Данас путују људи с малим новцем, као и људи с великим новцзм. Пугују људи чак и на кредит, као што се често на крздит облаче, једу, станују. У француском радничком свету постоји и нзви термин ,.1еб соп§ез рауез", — плаћени одмор. Не само поједпнци, већ и послодавци и државе, без обзира на унутрашњи систем управе, сматрају да је новац који се тако потроши улагање капитала на двоструку амортизациону стопу, да се све то враћа у плус производњи, у плус радном капацитету. О тој новој циркулацији света по: жељезницама, лађама, у малим и великим аутобусима и аутомобилима, па чак и авионима, велике илустрације пуне су слика и занимљивих репортажа. „Путовати, путовати", „уоуа^ег, уоуа§ег", узвикује редакторка познатог листа ,Тез Аппа1ез", — то је гесло времена. Путују ђаци, радници, мали и велики чиновници, уморне домаћице, деца, сви путују, или бар стављају п)товање у свој годишњи програм, желе да путују — свако како може и куд може. Једни путују искључиво одмора, или забаве ради, други с посебним циљем упознавања непознатих земаља, градова, живота како се манифестовао или манифестује у једном или другом правцу. Има и комбинација где долази до задовољења и једна и друга потреба. А шта поједине земље све не раде да у своје границе привуку што већи број тих, који понукани једним или другим захтевом овог свог унутрашњег императива остављају на краће или дуже време своје стално место боравка... То заиста иде до виртуозитета, до виших уметничких изражаја, који и задивљују и изненађУЈУ- Ј е ли онда чудо што велики путник С1аи<Је Раггеге с толиким усхићењем говори о путовању — „Рогсез зрхгИиеПез с!е ГОпеп!:". Путовање је школа, највећа и најочигледнија савремена настава. Она велика група путника која путује одмора ради, тражи у првом реду природне лепоте гледане кроз оквир удобних хотела и пансиона — изузев кад се ради о скаутима или љубитељима чисте егзотике који све то замењују за директан живот у природи; мондени путници траже и могућност разоноде монденског стила. Путник кога на пут вуче неки опредељени културни или научни инте-

рес бира земљу која му у његовим приликама изгледа најзгоднија, пут с максимумом могућих резултата. За љубитеље библиотека и музеја велики градови, стари и нови, претстављају посебне привлачне тачке. Великим талијанским градовима припада међу њима једно од најглавнијих места, као што међу самим талијанским градовима Венецији и Фирзнци припада ако ке главно, онда свакако ванредно велико место. Југославија је земља скривених дражи и скривене лепоте. Од тајанствених вода Охридског Језера, старих градина расејаних по бреговима над нашим рекама, до плавих вода Јадрана и градова који се у њему огледају, има још толико несхваћене и непознате лепоте, која тек полако осваја и једва долази до израза и у најновијим страним путописима, као што су: А. Т. бегз1еуепз, 1Л{тега1ге с!е Јои^оз1аУ1е; РоуеИ ЕсЈлуагЉ, РгоЈапе Р1Н§пта§е— ^апс1егт§з 1ћгои§ћ Ји§оз1ау1е, или оно наивно напарфимисано Ресћпег-ово делце , НосћгеНзгеГзе тН: Тћегеза. Но не само као место трајног туристичког бзравка, већ и као транзитна земља, Југославија све више привлачи. Она својом лепотом припрема у многим случајевима на он\ лепоту која долази прзкз њених граница. 1 ако је и с Италијом. Нарочиго ка^ се у њу иде оним путем који из наше гемље води морем преко Сушака. Тешко је рећи што више импресионира, што оставља трајнији утисак. Да ли видик мора, град, високе планине које се уздижу с десна и с лева брега на ком се град налази и у мору огледа своје светлобело лице, само море и морски пут који најпре води поред многобројних острва и живописних обала док се не изгуби у плавој морској пустињи на којој се сатима ништа не види, па ни плави дим лађа које по њему плове, ни врхови танких катарки, ни стара окрпљена рибарска једра. Одабирући овај пут за Венецију обично се бар једно после подне и ноћ,проводи на Сушаку. Таман толико да се види све оно што је у њему занимљиво, осети његов живот који је сад у првом размаху. Серстеван, који у доста живахном стилу, и не без духовите ироније, описује пограничне незгоде Ријеке и Су-