Општинске новине

6

Библиотеке и музеји великих градова

623

се ипак подаје миловању детета. Друга стотинама, као врапчићи на гранама, седе уздуж Риве над морем с ножицама које само што не додирују морску површину. Сви слободни, сами, без надзора, као птице божјз.... Мало подаље група сељака и сељанки, малих занатлија из околине са својим куферчићима чекају полазак лађе која ће их пренети на Ђудеку. У девет је отпочела слава и било је то нешто што заиста заслужује видети. Трајала је све док се није растворило небо, и док у млазевима густе кише нису погасле чудотворне ракетле, уметна светла, расплинули се папирнати балони Сву ноћ је грмело, севало, пуцали громови, а кад је свануло следеће јутро, опет је сјало сунце, небо имало свој чисти колорит, у ком се губе очи уживајући у његовој лепоти. „Арепа агпуас1о, Согпеге, Согпеге " 7 Венеција је град звукова, узвика, крикова, све се креће, све говори, све се жури. Продавци новина, кад им дође време, размиле се по Пијаци ди сан Марко узвикујући називе новина, али изговарајући речи баш као и наши тако да је то ономе ко савршено не влада језиком немогуће разумети... „Рапет е! С1гсепзез" остало је од старих времена. Велику улогу играју и лутрије. Сваки час је негде неко вучење. Како се често чује позив: „^а §гепс!е 1оМепа сИ " „Коп регсЗеге оссазшпе сИ с11уеп1;аг пнцНопапо" 8 — а ко не би хтео! —, а затим тек што си то чуо, прошиша крај тебе дечак дерући се што га грло носи: „ПШто ђј^НеИо, иШт1 с1ие, иШто, иШто сН к>г1ипа..." 9 Крилата Фортуна изгледа да се у Венецији по својој вољи зауставила, или да су је овде зауставили силом и подрезали јој крила да не би побегла, као кокош коју спрзмају за лонац. И како сви верују.... Желиш ли чути мало шале, доста је посетити Палацо Дукале недељом кад овамо наврне сиромашнији свет и градска младеж. Провинцијалци обавезно желе видети и злогласне „рштће", тамнице под оловним кровом; млађарија, тискајући се кроз ходнике мрачних ћелија, кад на крају угледа мало светла, ћелију нешто човечнијег изгледа, узвикује: „Сће Шззо, ^иез1о 1ега рег 1 аШ {ипгшпаги, рег 1 с!о§ј апсће ,.." 10 Са обале међутим доноси се глас грлатог продавца сладоледа: „ЕаШ, 1аШ! А ипа Нга Гипо! .. ." 11 Град који живи до касно на вече не улази рано у дневни ритам живота. Радње се отварају, па и цео живот у Венецији заправо почиње тек у девет часова. Дотле је у главном све пусто. Прокуративе, „Мегсепе", ти главни друштвени и трговачки центри, са спуштеним ролојима по дућанима изгледају као соба у којој су затворили двоструке капке; нема рефлекса сјајног, блештавог стакла који мами заљубљене женске погледе. Једино се на Ријалту већ раније осећа кретање, довозе се тезге, намеиггају. Но и ово је време за нешто подесно. Ето, да се прегледају и забележе на-

писи по појединим зградама. А, вере ми, овај је посао сваке пажње достојан, јер боље и поетичније, културније инспирисане општине у овом погледу од венецијанске општине ваљда нема на свету. Ево написа на Палацо Рецонико, Алберго Луна, на Театро Голдони! На Рецонико, гледано с Рио ди сан Барнаба, на великој мермерној плочи — мермер се овде не штеди! — запис је посвећен енглеском песнику Браунингу, који је као и Бајрон, волео Венецију. На њему пише: „А Коћег1о Вгошп1п« тог1о 1п ^иез1о Ра1агго И 12 сНсетБге 1889 Уепех1а розе" 12 — а испод тога стих самог Вго\ушп|*а: „Ореп ту ћеаг! апс! уои \ у Ш вее §гауес1 тз1<1е о! И „11;а1у". 18 Запис на Алберго Луна говори о немачком сликару Фојербаху овим речима: „Ош озрИе сН СЈиез^а аи§и$1а сШа топ П 4 ^епаш 1880 ип §гап«1е пе1 ге§по (1е1Гаг1е Апзе1то РиегБасћ рШоге", 14 и немачким речима: „Њег з!агБ ат 4 јапиаг 1880 е1пзат ип<1 уегкапп! ет §гоззег 1т Ке1сће с1ег Кипз! Апзе!т РеиегБасћ." До ове спомен плоче налазе се друге две. Једна посвећена Силвију Пелику, друга великим историјским моментима. Напис посвећен Голдонију, уклесан на огромној мермерној плочи на фасади Позоришта, изражен је овим речима: „1п ^иез1о 1еа1го егеНо пе1 1622 с1а1 поБ1Н Уепс1агтт Саг1о СоМоп1 <1а1 1752 ас! 1762 рое!а е сНгеИоге сопзе^уо 1 т১10Г1 1г10п11 соп 1 „Киз1;есћ1", „Сазапоуа", „8шг Тос1ог Бгоп1:о1оп", ,Хе БагиНе сћшггоИе" е г 1 уо 1 зо Гас1сНо а11а зиз Уепе21а т „1Јпа с!е11е иШте зеге сН Сагпеуа1е". 15 Напис на Палацу Вендармин у ком је умро Вагнер саставио је један од највећих песника савремене Италије, недавно преминули Данунцио. На Рива дељи Скјавони, у прекрасном хотелу „Даниеле" и данас се љубоморно чува успомена на два знаменита странца, који су овде боравили 1836 године, »Атап1з <3е Уетзе", Сеог^е 8апс1 1 АНгес! сЗе Миззе!, Тај боравак и проживљена трагедија инспирисали су песнику најдивније његове песме: „5оиуеп1г, 1Мш15, ГеИгез а ГатагНпе..." а Жорж Сандову изложили нападајима који су се наставили и до наших дана (СћаИез Маигаз, Рез Атап1з <1е Уетзе). Овде је некада боравио и велики романописац Чарлс Дикенс. Још има нешто на што се може обратити пажња у ове ране сатове, то су називи уличица и мостова: „Сатро с!е§Н Агс1Ш", „Роп1е сЗе11е р^паИе", „БеПе Оз1п^ће", „Са11е сН <1оппе опез1е", „сН Мопасће", „с1е1 РгаН..."', 16 који својим називом опредељују историјски карактер самог места, улице, моста, а не неки преносни који се за ово место произвољно веже. Дани, године, деценије, векови пролазе, све се мења, али ова имена остају као успомена. Има