Општинске новине

784

Б еоградске општинске новине

иностраних дела потписао читав низ међународних уговора и конвенција и три пакта о пријатељству, осигуравајући на тај начин границе, појачавајући извоз из земље и проширујући круг пријатеља Југославије. Привредна обнова земље заузела је нарочито лепо место и приказана објективно, изразито и прегледно. Илустровани су резултати реформи у државним финансијама, који су допринели да се ликвидира дефицит из ранијих година и покаже, први пут после 1931/32 г., активан салдо; државни приходи су знатно порасли, и налазе се у сталном порасту, иако су многи непосредни порези сман>ени и многе дажбине укинуте. Приказан је пораст улога на штедшу, скок државних папира, стање државних финансија према завршним рачунима итд. Приказано је и пуштање у рад државне ковнице металног новца, која ће донети земљи знатне привредне користи. Илустрован је напредак наше спољне трговине приказиван>ем нових међународних пијаца за наш извоз и вишкова из којих се види да је наш биланс плаћања био пасиван 1935 године за 164 милиоца, а 1937 активан за 1.200 милиона динара. У индустријском делу приказан је београдски сајам, ш>стројења у Зеници, Бору, карта на којој су обележена места у базену од Зенице до Сарајева где се подижу велика индустријска предузећа „која ће бити наш Рур, центар железне индустрије и основица народне одбране" — према речима г. д-р М. Стојадиновића, које су уписане испод те карте.

већање извоза дрвета, оживљавање трговцне дрЈветом, индустрија бродоградње у Југославији. Нарочито је интересантан и сликовито приказан напредак пољопривреде за време ове владе. Један графикон приказује шта је све г. д-р Стојадиновић учинио за земљорадника. Смањио му порезу: на приход за 10%, земљарину за 33%, продужио рок плаћања дужне порезе; раздужио га: смањио му дугове за 40%, а код сиромашних за 50%, укупни .сељачки дугови смањени су за две милијарде 700 милиона динара или за половину целокупног нашег новчагаог оптицаја, држава је за то допринела једну милијарду, камата је смашена на 4 и по %; привредно га подигао: подигнута је цена земљорадничким производима склапањем повољних уговора са иностранством и регулисањем трговине, сељаку су отворени кредити код Народне и Аграрне банке, дато је 220 милиона дин. за силосе, реорганизовано је целокупно задругарство, смањен је број трговинских посредника. Једном речи, учињено је да је земљорадња постала рентабилан посао. Друге елике приказују пораст благостања код земљорадника, скок цена пшенице, оживљавање пољопривреде итд. Карактеристична је слика г. д-р Милана Стојадиновића како показује на један нови сило-с и каже: „...Не дам да се наше жито продаје у бесцење...." Исто тако су интересантне слике које га приказују са сељацима. Изразито и лепо су приказани и јавни радови. Један графикон приказује распоред кредита за јавне

ШТА ЈЕ ЗЕМЉОРАДНИК МОГАО ДА КУПИ ЗА 100 КГ. ПШЕНИЦЕ

1935г ж

100М 1(В( нИ«#

1937 г.

•п

<00 V-

Ф

I

&

Ш6И ЛЛАТИО ДУЖНУ ш ЗЕПЉОРДДНИК СА 5 ХЕКТАРА ЗЕММ МОРАО ЈЕ ПРОЛАТИ:

.§ 1180 ' 5=г

1935

У одељку за шумарство приказано је шта је учин>ено на пошумљавању голети и заштити шума, на искоришћавању шумске производње. Приказано је по-

радове из зајма од четири милијарде динара по бановинама. Особиту пажњу су привлачили модели моста на Тари, државне краткоталасне радиостанице, др-