Општинске новине

886

Београдске општинске новине

његове династије; 5) и зато да би ова Скупштина помогла са своје стране остварити јединствену државу свију Словена, Срба, Хрвата и Словенаца, бира два члана, који ће стајати на услузи српској влади: Јашу Томи-Ка (Нови Сад) и Блашка Раји-Ка (Суботица) и два члана, који ■Ке стајати на услузи Народном веКу у Загребу: д-р Јована МанојловиКа (Суботица) и Васу Стаји&а (Нови Сад). На овој Скупштини изабрано је 50 чланова у Велики народни савет, којем је извршни орган Народна управа. У седници од 13 (26) новембра донет је и Пословник Великог народног савета и Устројство за Народну управу. У исто време изабран је за претседника В. Н. Савета д-р Славко Милетић, а за потпретседнике д-р Јован Латинчи-К и Павле Тати-К. 14(27) новембра Велики народни савет извршио |е избор повереника Народне управе за Банат, Бачку и Барању. Поред претседника Народне управе (д-р Јована ЛалошевиКа) изабрано је још 10 повереника: за унутрашње послове, правосуђе, просвету, финансије, саобра^ај, привреду, прехрану и снабдевање, социјалне реформе, народно здравље и народну одбрану. Ова Народна управа и Велики народни савет постојали су до 12 (25) децембра 1918 г., а тада су поднели оставку, јер је после прокламованог уједињења — 1 децембра — састављена влада за цело Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је удовољено и жељи Народне скупштине, да се целокупни народ уједини. УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ СА СРБИЈОМ Настављајући традиције династије ПетровиКа у Црној Гори, кнез а доцније краљ Никола продужио је борбу за проширење Црне Горе и у томе је имао успеха, Највећи успех постигла је Црна Гора, кад је у савезу са Србијом 1912 године водила балкански рат против Турске. Али је краљ Никола у унутрашњој политици био потпуни аутократа. Његова је влада била самовољна и није допуштала никакве критике, Због тога се тамо створила јака опозиција, коју су углавном водили млађи људи, школовани у Србији или у Русији, Сви ти људи били су прожети једном идејом: да се Србија и Црна Гора уједине. Краљ Никола, који је у својим младим годинама био и сам присталица уједињења Црне Горе са Србијом, напустио је доцније ту идеју, нарочито кад су за владе последњих Обренови-Ка настале трзавице у Србији. Он је сматрао да Србија не ужива тада довољно угледа у очима Европе, а нарочито Русије, те да улогу Пијемонта треба да преузме Црна Гора. Међутим народ у Црној Гори одувек је испољавао своје братске осећаје према Србији, а многи млади Црногорци, који су долазили у Србију на школовање, сматрани су у њој као деца српскога народа и нико их није разликовао од оне деце, која су долазила у Београд из Ужица, Ниша или Зајечара.

Балкански рат је у великој мери приближио Црну Гору Србији. После овога рата, када је обележавана граница између Србије и Црне Горе, многи Црногорци истицали су жељу да се уједине са својом браКом у Србији. Тада су се они питали: „Зар ми цијелога вијека пјевали, жељели и снијевали о спајању и јединству, а сад нас, кад се ујединисмо, разједињују!". Још више је приближило Црну Гору Србији ратовање 1914 и 1915 године у Светском рату. Каогод у Србији, тако и у Црној Гори народ је увиђао, да спас и Србије и Црне Горе лежи у уједињењу ове две српске државе. Ве^К тада се помишљало, да треба жртвовати династичке интересе, кад је у питању јединство н.арода и државе. Наметало се питање: коју династију треба жртвовати ради уједињења. Јуначко и исправно држање краља Петра и његова сина, Престолонаследника Регента Александра у рату Србије са Аустријом, створило је велики углед династији КарађорђевиКа. А кад је почетком јануара 1916 године краљ Никола напустио Црну Гору, распуштајуКи своју војску, а остављајуКи у земљи свога сина Мирка, народ у Црној Гори био је огорчен на краља Николу и његову династију, Због тога је после аустроугарске окупације настало у Црној Гори право револуционарно стање. Поједини виђени људи, који нису одобравали ову капитулацију Црне Горе, одметнули су се у гору и отпочели водити четнички рат против аустриске војске, што је опет изазвало гоњење и интернирање народа, нарочито мушкараца, способних за војску. Принуђени, пред несразмерно јачом војском Аустро-Немаца и Бугара да напусте Србију, Престолонаследник-Регент Александар и српска влада наставили су и у туђини рад на ослобођењу своје Отаџбине, улажуКи огромне напоре, да савезничке државе помогну српској војсци у борби за ослобођење Србије, Српскз влада на Крфу прихватила је била оне Црногорце који су напустили своју земљу и склонили се у Француску и у Италију. Тако се почео стварати покрет за уједињење Црне Горе са Србијом. Тога ради српска влада установила је при М.инистарству спољних послова Црногорски отсек. са задатком, ,,да се идеја о спајању Црне Горе са Србијом свуда пропагира, али без икаквих личних испада и увреда". С друге стране угледни прваци из Црне Горе, углавном пређашњи ллинистри и виши чиновници, установили су ,,Средишни црногорски одбор за народно уједињење" под претседништвом Андрије РадовиКа, пређ. претседника црногорске владе, Овај је одбор почео издавати у Женеви лист „Уједињење", а ступио је одмах у везу са српском владом на Крфу. Када је на Крфу српска влада Н. Паши-Ка заједно са Југословенским одбором, чији је претседник био д-р Анте Трумби-ћ, израдила Крфску декларацију, „Средишни црногорски одбор за народно уједињење", солидаришуКи се с овом декларацијом, налази да Црна Гора овим ратом завршује своју улогу као засебна