Општинске новине

976

београдске општинеке новинв

на велико, док су 93 града са више од 100.000 становника учествовали са три четвртине. 4. Ова значајна активност града дубоко задире у живот и опстанак нације и неизбежно је да се развијају установе, удружења и органи који управљају друштвеним животом да би олакшали и регулисали градски живот, ако ништа друго да спрече милионе гамижућих бића да газе једни преко других у грозници свакодневног рада. Посматрајући само владу, која је један од органа који регулишу живот у градовима, констатујемо да док се број градова удвостручио а градско становништво утростручило од 1890 године, буџети и обавезе плаћања градских управа још брже су се повећавали, и издатцима су се од 1915 године утростручили. За функционисање најважнијих градских служби, без којих би наши градови били у немогућности да живе, градске управе у овом моменту запосљавају 1,250,000 лица, што преставља трећину целокупног броја јавних службеника. Градске управе трошиле су у 1932 години 4 милијарде 250 милиона долара годишње, што преставља трећину управних трошкова земље и скоро једну дванаестину националног дохотка. Државе и федерална влада у истој мери ангажовале су се у делатностима које интересују градске проблеме. У Вашингтону око 70 бироа и федералних департмана запослени су разним градским службама. Федерална влада званично је признала свој део одговорности у погледу градских проблема на тај начин што је покренула ову анкету о улози градске заједнице у народној економији. Треба истаћи и изразити жаљење збопследеће чињенице: док се градови увећавају у погледу становништва и док проблеми који су са тим у вези постају све сложенији, обавештења са којима се у том погледу располаже све су малобројнија. ПРОБЛЕМИ КОЈИ СЕ ПОСТАВЉАЈУ Важно је испитати извесне проблеме који се постављају у погледу градских заједница и пронаћи пут којим треба ићи и који се намеће у свакој прилици. 1. Најочигледније неједнакости у погледу извора и богатства срећу се у градској заједници. У односу на своје богате суграђане, сиромашни су сиромашнији у градовима него на другим местима, и поред подизања нивоа живота градског раденика. Широко распрострањено сиромаштво, периодична незапосленост и несигурност угрожавају куповну моћ, а без куповне моћи код широких маса, наша градска индустрија и наша економија, заенована на масовној производњи, не могу функционисати како треба. 2. Један од карактеристичних економских проблема који нам се поставља, јесте веза између различитих индустрија наших градских

заједница. Често се дешава да се одлука о стварању једне индустрије заснива на простом тражењу неког приватног предузећа или на жељи једне општине да повећа своју индустријску активност, без обзира на одјек који ће то имати на локалну индустријску структуру. Извесна места су, помоћу субвенција, помоћу пореских ослобођења и давања бесплатних терена привукла различита предузећа, која се нису слагала са осталом индустријом општине, што је пре или доцније доводило до дезорганизације целе индустрије. Под таквим условима неуравнотежености немогуће је остварити запослење максимума радне снаге за ону количину рада која стоји на расположењу и свести на минимум сезонске периодичне промене у скупним издатцима општине. Уместо тога долази до промена у приливу радне снаге, до повећања издатака за незапослене, до нижих надница, до смањења куповне моћи, до недостатка зараде, до великих издатака за помаћи, до заостатака у плаћању порезе и до дефицита код општинских служби. 3. Брзо застаревање планова и грађевина је други проблем који је амерички град имао да решава. У врло кратком размаку времена села су постала вароши, вароши су постале градови, а градови су се претворили у метрополе у којима су куће од цигала замениле дрво, где су хотели са апартманима заменили станове, у којима су простране зграде подешене за канцеларије замениле дућане, где су крчме постале велики хотели и где су првобитни небодери претворени у колосе облакодере. Насупрот томе извесни градови постали су пуста места и жалосни градови-фантоми. Америка се развила, али она је исто тако и много оштећена и ми налазимо данас трагове тога оштећења у многим опустошеним крајевима. 4. Конкурентска транспортна сретства имала су врло велики утицај на распоред градова на територији нације. Постављене првобитно поред природних водених путева, те вароши су гледале како се у времену изградње канала подижу градови поред нових пловних путева. Са доласком жељезнице, ови градови поред канала познали су са своје стране такође исту несрећну судбину. Тада је настало такмичење железница и градови су почели поново да конкуришу једни другом додељујући претеране субвенције и пореска ослобођења која су престављала права самоубиства. Тај процес још није завршен. Камион и аутобус ушли су давно у борбу, а сад и авион почиње да врши утицај на распоред наших градских центара и на изглед и на планове наших вароши. 5. Невероватан развој градова праћен је био неконтролисаном спекулацијом и најфантастичнијим бучним пословима са непокретностима, што је донело велике добити за једне а трагичне губитке за друге, а који су наро-