Општинске новине

*15.

Улични саобра^ај у старом Београду

991

браћајно средство, коме су се становници престоиога града јако обрадовали... Тај извештај од речи до речи овако гласи: „Прошлога четвртка ,на дан Ч октобра т. г. пре подне око 11 и по часова ^ћзвршено је освећење трамваја: „Око 11 часова пре подне стајала су два вагона пред здањем суда Општине града Београда. Чим су се у њих сместили председник општине г. Милован Р. Маринковић, чланови суда, г. г. одборници и општински чиновници, воз се кренуо и за неколико тренутака био 'пред друштвеном канцеларијом на Теразијама, где се слегло доста света да присуствује овом освећењу. Простор између друштвене канцеларије и воза био је заузет радозналим светом тако да је морао бити начињен пролаз друштвене канцеларије до воза. Око 11 и по часова пре подне, Нзегово Високо преосвештенство Митрополит Михаило осветио је „београдску варошку жељезницу" — трамвај. „По освећењу ове корисне установе, председник општине вароши Београда, као домаћин, понудио је ћБегово Високо преосвештенство и присутну господу закуском у друштвеној канцеларији и пруга Калемегдан-Славија одмах је предата саобраћају. Возови сваких 11 минута крећу се и на тај начин задовољавају преку потребу грађана нашега града. „Кроз кратко време, најдаље до конца овога месеца, и пруга Сава-Славија и ТеразијеНово гробље, биће предате саобраћају, те ће ца тај начин наш мили град, — српска престоница, бити обогаћена још једном културном установом, необично корисном за њу. Срећно да Бог да!" Одмах по извршеном освећењу на дати знак да се може улазити у вагоне, публика је јурнула на платформе, грабећи се ко ће пре заузети што боље место. Од трамвајског особља које је било у тој служби од првога дана и које је непрекидно служило да своје старости, данас се налази у животу само чика Сима Блат, као кондуктер и контролор у пензији. Са њим је дошао из Пољске и Едуард Налепка, који је са чика Симом заједно пензионисан, али је Едуард умро прошле године. Први шеф трамвајског саобраћаја био је Винченц Блажек, Чех по народности. Тек много

доцније, после Блажека, за шефа саобраћаја дошао је г. Михаило Молеровић, који се налази у животу као понзионер. Први друштвени благајник био је Француз Сасо... Где су виле ирве трамвајске стпнице Свака од четири побројаних пруга имала је свега две сталне станице: почетну и крајњу. Између почетне и крајње станице, публика је имала право да уђе и изиђе из кола где хоће и кад хоће. Довољно је било да неко само махне руком на кочијаша да стане, и кочијаш одмах почиње да кочи кола. Због тога јс саобраћај у прво време био веома спор, и онда се прелазило само 5—7 километара на сат. Трамваји су радили само до 9 часова увече. Цена вожње била је 10 пара дин., а од Светосавског дома до Калемегдана и од Савског пристаништа до Калемегдана, плаћало се 5 пара дин. . Какву су будућност прорицали првом трамвају виђени трговци. Кад је прорадир први трамвај са коњском вучом, престоничко становништво примило је ово модерно подвозно средство као веома корисно, не само због времена већ и због мале цене. Али је међу њима било виђених трговаца који су били противни тако малој цени за вожњу, и нису хтели да уписују акције приликом установе Српско-Француског друштва за експлоатацију трамваја. Неки су о томе овако говорили: — Нека се убришу Београђани да их ја возим од Калемегдана до Славије за 10 пара динарских!... Да је бар за динар или најмање пола динара, па ђене-ђене... Живи били па видели, ови што граде трамваје, оставиће своје шине у ову турску калдрму, јер, они треба да знају, да Београд није ни Беч ни Париз!?? Али, као што се доцније показало, они су се у томе јако преварили... Дим. Ц. Ђорђевић