Општинске новине

Друш Твена хроника

гославије на бојноме пбљу или по Свршеним ратовима умреше од последица ратних тегоба. Поклонимо се са дубоким пијететом, одајмо достојну пошту на првоме месту Краљу Петру I Великсм Ослободиоцу и Витешком Краљу Александру I Ујединитељу, Врховним командантима Српске војске. Сетимо се Војвода: Радомира Путника, Живојина Мишића и Степе Степановића. Споменимо све генерале, команданте и старешине српске војске. Истакнимо све оне, чија се имена мало знају, или чак и не знају, а који су залагали себе за слободу и величину Краљевине Југославије. Свима њима нека је Слава и вечна Хвала!" Сви присутни дижу се и са побожним поштовањем кличу: „Слава им" и „Хвала им"! Настаје застој. Сви, као договорно, очекују и ређање имена најзаслужнијих међу заслужним, кајбољих међу одличним. Поколења, која долазе, пре него савременици, треба да знају имена оних великих јунака, који чине сваки за себе један еп, оних хероја, који су прославили име нашега народа и који су „у бури смрти и мегдана" дали што се највише могло да учини. Београд, престоница Краљевине Југославије клања се тим синовима, који ће вечито бити пример: како треба волети свој народ и како се треба жртвовати за своју Отаџбину и свога Краља. Београд, у времену, када се навршава 20 година од доба евршених ратова и од доба када је створена Краљевина Југославија, испуњава Сигурно једну своју свету дужност, ако уз извештај о скупштини и слави удружења носилаца Карађорђеве звезде с мачевима истакне преко свога часописа „Београд. општ. исвине" и имена бар извесних, који због последица ратних штрапаца и мука рано умреше.* Нека је за сада довољан само овај списак лица из библије Југословен. јунаштва: 1 — Ненадовић М. Михаило, бригад. генерал, (* 2 авг. 1876 у селу Зуце-Београд, "{" 14 фебр. 1934 у Паризу). По свршеном 6 разреду гимн. ступио 1896 у Н. шк. В. ак. (29 кл.). Прзизведен: арт. п. поручник 1899, свршио и Вишу шк. Вој. ак. (1903—1905), кап. II кл. 1906, мајор 1912, пук. 1920, бриг. генерал 1925. Био: 1912-1913 ађутант Њ. Кр. В. Престолонаследника, 1913 командир батерије, када је рањен на Ретким Буквама, 1914 на Мачковом Камену командант арт. дивизиона, када му је непр. шрапнел однео целу десну шаку и половину леве (због чега је имао 14 операција), од 1917 до 1927 војни изасланик на страни (Берн — Швајцарска, Варшава Пољска, Праг — Чехословачка), 1928 на служби у

* Списак лица свих одликованих, са кратким описом њихова живота и рада, већ је у припреми. То није тако лак посао. Јер, потребно је претурити и средити податке за свакога из свих „Службених војних листова" и пронаћи сва наређења Српске Врховне команде, која се на ово односе. Списак лица, овде изнетих, само је оних, који су умрли после 1934 год. — после стварања „Удружења носилаца Карађорђеве звезде с мачевима" до 17-ХП1,938 — и то оних, који су живели у Београду.

II армији (Сарајево), 1929—1931 на служби у Мин. вој. и морн. 1 , а од 1931 до смрти војни изасланик на страни (Париз — Француска, Лондон — Енглеска, Мадрид — Шпанија). Одликован: КЗм. III и IV р., као и свима другим јсл. и страним орденима, медаљама и споменицама. Вредно је истаћи телеграм, који је упутио фр. маршал Ф. Петен на дан смрти: „Генералу Д. Стојановићу, мин. в. и м. Београд Веома болно дирнут изненадном смрћу генерала М. Ненадовића, молим Вашу Екселенцију, да изволи примити изразе мога срдачног саучешћа и саучешће француске војске поводом болног губитка, који је задесио славну југослов. војску, Министар војске, маршал Ф. Петен". 2 — Васић М. Милош, дивиз. генерал, Министар в. и морн. у пенз. (* 27 фебр. 1863 Неменикуће — Београд, 20 окт. 1935, Београд). По свршеној гимназији и једној години филоз. факултета на Вел. шк. у Београду ступа у Н. шк. В. ак. 1880 (13 кл.) Произведен: 1883 у чин пеш. п. поручника, 1891 генералшт. кап. II кл., 1896 мајор, 1901 пук., 1916 ген. Пензионисан 1903 а реактивиран 1914, поново пензионисан 9 нов. 1923. Био: водник и командир чете у пешадији и Вој. ак„ а као генералшт. официр: начел. шт. дивиз. об., командир ескадрона, ордон. оф. Њ. В. Краља, шеф одсека Гл. Генералштаба, проф. у Вој. ак., мин. вој. (12 јула 1900 до 27 априла 1901), дипломат. предст. у Црној Гори (Цетиње од 1902 до 1903), експерт у Бечу (1895) и у Сплиту (1918), командант армије (1919—1922), Мин. в. и м. (6 јан. до 4 нов. 1922) кад је поднео оставку. У рату био: 1876 и 1877/78 као ђак добровољац, 1885/86 командир чете, 1912—1913 и 1913 делегат код Грчке вој., у Свет. рату (1914—1915) командант Дунав. дивиз. II поз., 1916 команд. I и III арм., 1917 делегат код Итал. краља и Итал. владе. Радио је много на вој. књижевности (оригинал. и преводној), говорио је фр., енгл., нем. и руски. Треба истаћи, да се њему приписује највећа заслута као команданту III арм., што је изборена битка на Горничеву и бој на Кајмакчалану (1916). Одликован: КЗм III (Указом Ф.АОБр. 1352 од 11 јан. 1917) и IV р. (Указом Ф.АБр. 9780 од 31 маја 1915), као и свима другим нашим а и страним орденима. 3 — Туцаковић Т. Милан, арм. генерал, (* 26 маја 1871 у Крагујевцу, •{• 26/27 децем. 1936 у Београду). По свршеном 7 разр. гимн. ступио у Вој. ак. 31 августа 1888 (XXI кл.). Произведен: 15 авг. 1891 у чин коњич. п. поручника, акп. II кл. 6 децембра 1897 а по свршеној Виш. шк. В. ак. и припреми за генералшт. сл. преведен у генералшт. струку 1 маја 1906, пук. 1913, генер. 25 септ. 1918, арм. ген. 21 окт. 1923. Пензионисан 30 маја 1925. Био: водник у Краљ. Гарди, команд. ескадрона, помоћник и командант 3 коњич. пука, помоћ. и начел. шт. Тимочке дивиз. обл., командант 18 пеш. пука, држ. питомац у Француској; за време рата: начел. шт. коњичке дивиз. (1912/13 и 1913, командант био је Кнез Арсен), командант 2 коњичке бригаде (1914), по том заступник команданта Морав. дивиз. I поз., командант јужно-морав. трупа (1915), командант Вардарске дивизије (1916), 1Р*