Општинске новине

890

Београдске општинске новине

сонов одговор од 18 октобра, у коме се вели, да се за решење стања покорених словенских наоода у Аустро-Угарској не може више применити десета тачка Вилсонова програма, тј. претседник не може признати аутономију ових народа као основу за мир, ве^ оставља њима самима да кажу чиме ће се задовољити ради остварења њихових права и њихова положаја као чланова у породици народа. Народно је веће с најве^ом радошћу поздравило овај одговор Вилсонов (21 октобра 1918) и изјаснило се за безусловно народно опредељење.

на ма коЈе териториЈалне и државне границе у којима народ Словенаца, Хрвата и Срба данас живи." Исто тако сабор је примио и предлог да сву власт преноси на Народно веће. О овој одлуци извештена је српска влада и владе савезничких држава. Од владе Краљевине Србије стигао је одговор да с радошћу поздравља и прима на знање одлуку Хрватског сабора од 29 октобра. Одмах после тога Народно је веће узело сву власт у земљи у своје руке и дало сву извршну власт претседништву Народнога ве ^а.

Народно веће у Загребу 29 октобра 1918 год.

Капитулација бугарске војске и брзо напредовање српских трупа и њихово приближавање дотадашњим земљама Аустро-Угарске, нагнали су аустриског министра спољних послова грофа Андраши-а да упути телеграм Сједињеним Америчким Државама, изјављујући да Аустрија пристаје на Вилсонов одговор од 18 октобра и да моли за мир. Садржину ове ноте Аустрија је саопштила и владама савезничких држава. Ово је био јасан знак да се Аустрија приближава своме слому. После тога састао се Хрватски сабор у Загребу. На седници од 29 октобра 1918 године, којој је претседавао претседник д-р Богдан Медаковић, а у присуству бана Антуна Михаловића и после говора неколико посланика, примљен је уз огромно одушевљење предлог који гласи: „Далмација, Хрватска и Славонија са Ријеком, проглашују се посве независном државом према Угарској и Аустрији, те према модерном начелу народности, а на темељу народнога јединства Словенаца, Хрвата и Срба, приступа у заједничку народну суверену државу Словенаца, Хрвата и Срба, на целом етнографском подручју тога народа, без обзира

Оно је у седници од 29 октобра поверило банску власт у Хрватској и Славонији дотадашњем бану Антуну Михалови-Цу и поставило 11 повереника за поједине гране државне управе. За повереника за Истру наименован је д-р Матко Лагиња. Исто тако 31 октобра 1918 именована је народна влада за Словеначку с претседником д-р Јосипом Погачником и са 12 повереника за поједине гране државне управе. На предлог Народнога већа у Босни и Херцеговини постављена је 1 новембра народна влада и за претседника наименован Атанасије Шола са још 8 повереника. Исто тако у Далмацији је образована влада Народнога већа, под претседништвом д-р Ивана Крстеља. Народне владе имале су да се боре с великим тешкоћама. На првом месту требало је организовати народну војску, уредити и обезбедити финансиска средства и решити питање снабдевања и исхране становништва, У томе циљу предузете су извесне мере, али је извођење тих послова ишло доста тешко. Међутим, догађаји су се развијали невероватно брзо.Врховна команда аустро-угарске војске закључила је примирје са савезничким др~