Општинске новине

1022

Београдске општинске новине

оудска заштита. Зато је ова тужба морала бити одбачена као недопуштена." Градилиште се мора налазити уз улицу или јавни пут. Одлуком Г радског поглаварства у Београду Одељак у Вемуну З.О.Бр. 12811 Гр.О. 3951 од 13 септембра 1937 год. одбијени су именовани од тражења да им се одобри одвајање заједничког градилишта од стране новопројектоване улице са разлога пгто односно градилиште не лежи за сад уз улицу или јавни пут у смислу § 48 Грађевинског закона. По њиховој жалби Министар грађевина својим сспореним решењем поништио је одлуку Поглаварства нашавши да је довољно што односно градилиште лежи уз иовопројектовану улицу, и да би и тиме био задовољен пропис § 48 Грађевинског закона. Поглаварство као самоуправа поднело је тужбу против министровог решења и у тужби, позивајући се на § 48 Грађев. закона, истакло је оне исте разлоге са којих је као грађевинска власт првог степена била одбила тражења интересованих сопственика. Државни савет својом пресудом бр. 24150 од 28 октобра 1938 год. уважио је општинску тужбу и поништио министрово решење са ових разлога: „О положају градилишта садржана је одредба у § 48 Грађевинског закона, према коме градилиште мора да буде на подручју само једне управне општине и лежати уз улицу или јавни пут. Законски пропис је, дакле, категоричан и јасан у погледу положаја градилишта, оно се не може признати као такво ако не лежи уз улицу или јавни пут. С обзиром на овај законски пропис, Поглаварство је правилно поступило кад је, утврдивши да се односно градилиште не налази ни уз улицу нити уз јавни пут, одбило да одобри одвајање градилишта. Министрово решење, којим је поништена ова правилна одлука Поглаварства, противно је закону — § 48 Грађевинског закона — у коме нема основа да ое једно градилиште одобри и уз само пројектовану улицу, које је становиште погрешно заузето у поништеном министровом решењу. Стога је пресуђено као у диспозитиву, о чему нресудом у препису известити заинтересоване стране." Стари регулациони план, да би важио, мора бити у одређеном строгом законском року саображен прописима новог Грађевинског закона. Заинтересовани Шток Емил, инжењер из Сплита, тражио је од Сплитске општине грађевинску дозволу за подизање зграде на зем. чест. 702/2 п. о. у Сплиту. Од овога тражења је одбијен општинском одлуком Бр. 5128 од 18 маја 1935 год. са разлога што је општина нашла да је регулационим планом то земљиште предвиђено за вртао (парк) и да као такво, сходно § 47 Грађевинског закона, не може бити градилиште. Против ове општинске одлуке именовани је изјавио жалбу Банској управи као вишој власти истичући, да општина није у законском року саобразила свој стари регулациони план, на основу којег је ускраћена грађевинска дозвола, прописима новог грађевинског закона. — § 7 ст. 2 Грађев.

закона — и да зато тај стари план не важи више, нити да може бити основ за одбијаше грађевинске дозволе. Банска управа својом одлуком бр. 45007 од 4 јула 1935 год. одбила је жалбу са разлога што је нашла да је стари регулациони план још у важности јер да још није истекао законски рок из § 7 ст. 2 Грађев. закона у коме тај план мора да се ■саобрази прописима грађев. закона, будући да је бановина тек 31 јула 1934 године донела општа упуства за своје подручје за израду грађевинског правилника, а да ее тек од момента издавања тих општих упустава рачуна двогодигањи рок за саображавање старог регулационог плана, који истиче 31 јула 1936 године, а то је после доношења одлуке о одбијању грађевинске дозволе. Са истих разлога је и Управни суд својом ожалбеном пресудом одбацио и тужбу именованог против решења Банске управе. Тад је именовани против те пресуде поднео жалбу Државном савету и поново истакао неважност старог регулационог плана пошто у строгом законском року није саображен прописима Грађев. закона — § 7 ст. 2 — и да као такав није могао да поелужи као основ за одбијање грађевинске дозволе. Његову жалбу је уважио Државни савет и својим решењем бр. 25479 од 16 новембра 1938 г. поништио је прееуду Управног суда са овим образложењем: „Према § 3 ст. 1 Грађевинског закона — уређајне основе састављају: регулациони план, уредба о његовом извођењу у грађевински правилник. А према ст. 3 § 3 Министар грађевина прописаће, у року од 6 месеци по ступању на енагу Грађев. закона, правилник о изради регулационих планова и општа упутства за израду уредбе о њиховом извођењу и грађевинског правилника, а ст. 4 § 3 предвиђа да сваки бан за своју бановину или за поједине делове бановина издаће у даљем року од 6 месеци ближа упуства за грађевински правилник по којима ће поједине општине радити своје грађевинске правилнике. § 7 Грађев. закона предвиђа у којем року градови и варошице, које немају уређајне основе, морају исте израдити — ст. 1 § 7 — односно у којем року постојећи регулациони план морају саобразити прописима новог грађевинског закона — ст. 2 § 7. По том пропиеу — градови и варошице, које имају регулациони план, дужне су исти саобразити овом закону и поднети га са Уредбом и грађевинским правилником надлежној власти (§ 10) на ревизију и одобрење најдаље за 2 годиие по истеку рохсва из § 3 овог закона. Грађевински закон је ступио на снагу — § 139 — 16 децембра 1931 год. Министар грађевина је поетупио у смислу § 3 ст(. 3 и прописао је у року од 6 месеци, после ступања закона на снагу, правилник о изради регулационих планова — пра? вилник од 16 јуна 1931 год., објављен у Службеним новинама од 6 јула 1932 год„ што значи да је у даљем року од шест месеци (16 децембра 1932 године) —§ 7 ст. 4 — Бан Приморске бановине био дужан да донесе ближа упутства о изради Грађевинског правилника за своју бановину, а од истека тих рокова из § 3 тј. почев од 16 децембра 1932 год. рачуна се онај двогодишњи рок из § 7 ст. 2 у коме је сплитска општина била дужна да саобрази свој постојећи регулациони план прописима новог гра-