Општинске новине

Први децембар — т риумф /угословенске мисли

897

Лука Вукаловић, Васа Пелагић, фра Грга Мартић, Михо Клаић, Миховил Павлинови^, Натко Нодило, Ловро Монти, Лука Ботић, Никола и Медо Пуцић, Аугуст Шеноаа, Јанко Јурковић, Јанез Блајвајз, Франц Левстик, Иван Филипови^ и толики многи други, знани и незнани проповедају братство и љубав, слогу и јединство, духовно и политичко растављених племена. Особиту манифестацију народног јединства извео је хрватски сабор 12 августа 1861 кад је на предлог Вебера — Ткалчеви-Ка, после дуже дискусије о имену народног језика и његовој званичности, језик српскохрватски назвао језик југославенски, а свима је било дозвољено у троједној краљевини да се у својим званичним списима служе латиницом или 'Кирилицом. А ове исте знамените године, револуционар Еуген Кватерник, најприснији друг Антуна Старчеви-Ка, 23 V 1861 (дакле на десет година раније него што је подигао буну) рекао је између осталога ,,да је из дубине срца свога уверен да само најтешњи савез срдаца и политички међу хрватским и српским народом јест најсигурније јемство боље будуКности, оба само именом разликујућа се народа". Његов пак друг, трибун чистог хрватства Антун Старчеви^ устврдио је да у Србији живи најплеменитији део хрватског народа желе^и да подвуче да све југословенске покрајине сједини под хрватским именом. Тако је и кроз струјања великохрватства, као и на другој страни великосрпства, које је тежило к сједињењу под српским именом, текла и проносила се срж југословенске мисли. А југословенска мисао избија са свих страна. Из речи и дела државника и политичара, научника и уметника, из програма појединих партија, на зборовима и саборима, на научним скуповима, у свим југословенским покрајинама. 28 јуна 1867, могао је при отварању Југославенске Академије, у Загребу, где су се уз Хрвате нашли и претставници Срба и Словенаца, њен први претседник Фрањо Рачки да визионарно исповеди своје и оснивачево (Штросмајерово) Вјерују, ,,да за нас више нема ријека ни гора, које би у душевном животу растављале Хрвате од Срба, обе од Словенаца и Бугара". А онда: „Главна позоришта духовне борбе бијаху и јесу троједна краљевина и Српска кнежевина, ове двије главне тачке око којих се кре-Не прошлост, садашњост и будуКност нашег народа", Први тајник ове Академије био је Србин Ђура Даничи^, славни слависта, који је доцније као професор београдске Велике Школе на основи језичних проучавања доказивао ,,да су Срби и Хрвати један народ са два имена". А Даничи^К је и делима и осећањима проповедао љубав и слогу и јединство југословенског народа, па је Рачки 1877 могао за њега са пуно историске тачности да каже да је он назирао у слози српства и хрватства јемство за лепшу и сретнију будуКност целог Словенског Југа, па је зато он био ,,један од најодлучнијих заступника на душевном пољу југословенске помисли, у чијем оквиру могу хрватство и српство на^и једнако дично мјесто и које могу дневне и про-

лазне задјевице али не уклонити". Исте године кад се у Загребу отварала Штросмајерова Југословенска Академија Уједињена Српска Омладина (6—18 августа) дефинише у Београду своја широка јужнословенска начела. Иако Аустрија није ни Словенцима ни Хрватима допустила да дођу тога дана у Београд, мисао водиља, мисао југословенска дубоко се усадила у душу омладине Словенског Југа. Она ју је даље предала новим генерацијама свежу и јаку, са свом виталном снагом и покретним динамизмом ,,докле не буде она постала жива истина" како је о њој 1867 рекао велики словеначки песник Франц Левстик. Ти и остали неимари југословенства најодлучније су се противили свима покушајима и средствима којима се хтело нарушити духовна изградња културног и политичког јединства, долазила она с поља од заједничких непријатеља или од занесених љубитеља племенске искључивости, хрватске и српске. Јер, увек, кад је фатални аустриски сЈтсЈе е+ 1трега наилазио на поборнике међу завађеном бра^ом, чули су се кроз буре страсти, препирака, жучне и отровне нетрпељивости снажни гласови љубави и братства, гласови југословенске мисли. И кад су непријатељи југословенства могли да забележе све то видније успехе, диже се, опет, деведесетих година, омладина да заустави разорни бес разједињавања, макијавелистички уношен у редове југословенске из Беча и Пеште. И 1897 кроз мрак и право очајање старијих родољуба засја Народна Мисао коју покрену кго свој нови програмни смер делања, уједињена омладина хрватска и српска, да продужи путоказом који је на далеко указивала југословенска мисао. И уз ове нове неимаре југословенства огласише се и они старији. С младима су још живи Штросмајер и митрополит Михајло, К. С. Таушанови^, М. Бан, Полит-Десанчић, Јован РистиК Илија Округи^, М. Весни^, Л. Молти, Ј. Сундечи-К, Д. Витезић, В. Богишић, Т. Смичиклас, М. Шрепел, Ш. Мазура, Е. Барчи^, М. Деренчин, Л, Видрић, И. Захар и Фран Врбанић, Божји су и пророчки благослов биле речи старца Штросмајера које је тај уједињеној омладини упутио из свога Ђакова и своје катедрале, посве^ене слави божјој, јединству цркава, слози и љубави свога народа. ,,Ваша је сврха дивна и дао Бог да ју постигнете. Љубав, слога, и јединство је Бог сам, пак тко у љубави, слоги и јединству остаје, тај остаје у Богу, а Бог у њему. Љубав, слога и јединство је право кршћанство, извор вјечити свакога живота, свакога свјетла, сваке праве слободе, свакога напретка и сваке славе. Тко љубав, слогу, јединство у народу н ашему промиче, та/, ил се звао Срб или Хрват, прави је кршћанин, љубитељ је прави живота, свјетла, славе и слободе свога народа,' Нељубав, неслога и раздор су очевидно смрт и пропаст народа нашега, а љубав, слога, /единство залог су његово му ускрснуку, његовој слави и његовој неумрлости . . . Бог нас све благословио!" А ова је омладина задојена идеалима ових