Општинске новине

4

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ ПРЕТСЕДНИШТБО, ГРАДСКО 5ЕЋЕ И ОПШТЕ ОДЕЉЕЊЕ

Израдити један преглед рада Оштине града Београда за ових 20 година од ослобођења до данас претставља једну тешкоћу и један ризик. Тешкоћу због тога што Општина наше престонице није стално већ повремено, и то врло ретко, издавала прегледе својих годишњих пословања из којих би се могла сачинити једна статистика и извуКи потребне констатације. Ризик због тога, што писац долази у положај да пропусти који значајнији моменат, а задржи се на чињеницама спореднијег значаја. Кад се то двоје има у виду, и тешкоћа и ризик, у које писац упада без своје кривице ,онда се може дати права мера напису, који треба да у главним линијама оцрта рад Престоничке општине за њених 20 година послератног живота. Наш задатак је да обрадимо део тога општег рада, који обухвата Претседништво, Градско ве•Ке и Опште одељење наше Општине. Пре него што приступимо третирању овако постављене тројне поделе, морамо се за тренутак зауставити на положају, који је наша Општина заузимала у нашем законодавству за ових 20 година. Београдска општина за време Србије управљала се по општем закону о општинама од јуна 1903 год. који је у неколико махова био допуњаван у размаку од 1903 до 1909. Тај закон, који је примењиван све до 25 септембра 1934 године, имао је само неколико одредаба које су се Односиле специјално на Београд, иначе је и Општина београдска морала да се управља по истим оним прописима, који су важили за обичне сеоске општине. Та>кво стање кочило је у многоме полет престонице, који је она могла и морала да покаже на свима пољима свога комуналног рада. Значајније измене и допуне Закона о општинама из 1903 извршене су на почетку шестојануарског режима и то законом од 12 фебруара и законом од 11 марта 1928 године, које су се специјално односила на Београд. Под новим околностима, које су му створиле ове измене и допуне, Београдска општина се развијала све до 25 септембра 1934 када је ступио на снагу нови Закон о градским општинама, који је Београд дефинитивно издвојио из заједничког система са сеоским општинама. Значајан преокрет у апарату за обављање општинске службе настао је ступањем на снагу Статута Општине града Београда и Статута Дирекције трамваја и осветљења, који су донети на основу чл. 4 Закона о изменама и допунама

у Закону о општинама, од 11 марта 1929 године. Организација службе, подела по дирекцијама и начин пословања и данас је у главном онакав, како је установљен поменутим статутима из 1929 године. У току ове године моКе Ке да се види биланс рада и пословања Општине града Београда у току десетогодишњег трајања њених статута. А сада да пређемо на наш задатак. I САСТАВ ПРЕТСЕДНИШТВА ОД УЈЕДИЊЕЊА ДО ДАНАС По старом Закону о општинама, општине су биле у пуном смислу самоуправна тела, чије су управе биле биране од народа тајним гласањем,

Г. Коста Главинић (1918 г.)

и у току трајања свога мандата имале су да полажу рачуна само својим бирачима. Њихов рад био је подложан контроли надзорних државних