Општинске новине

1*

Б ^сграаске Бр.„ ОПиТИНСКЕ НОС)ИНЕ 1938

Чланци и студије: КАКО ЗЕ ИЗБЕДЕНО УЗЕДИЊЕЊЕ СРБА, ХРБАТА И СЛОВЕНАЦА

РАД НА УЈЕДИЊЕЊУ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА У ПРОШЛОСТИ Мада је наш народ у својој прошлости имао своје велике и моћне државе, ипак се, из разних узрока, није никад могло извести уједињење целокупног нашег троименог народа. Али је свест о народној заједници постојала непрестано и она се манифестовала у многим прилика-ма и на разне начине. Народна свест и успомене на славну прошлост постојале су и кад су јужни Словени потпали под туђу власт. Када су пред турском навалом почеле сеобе и миграције нашега народа, појединачно и у масама, настало је међусобно мешање и утицање, које је допринело да духовно јединство јужних Словена што више ојача. Познато је, да је Србија под Карађорђем била насељена становништвом из разних српских крајева, које је везивала свест о народном јединству и народне традиције. Када је почетком XIX века Врховни Вожд Карађорђе дигао устанак у Шумадији, варнице слободе брзо су се разнеле по целом београдском пашалуку, па и ван његових граница, и устанак је одмах добио широке размере. Устаници ступају у везе са претставницима нашега народа: у Црној Гори, Херцеговини, Срему, Бачкој и Банату, а многи наши људи из Маћедоније, Старе Србије, Босне, Боке Которске, Далмације, Хрватске и Славоније похиташе под Карађорђеве заставе, да — једни с мачем у руци, а други с пером — помогну ослобођење српског народа. Већ тада Србија постаје стожер, око кога ће се доцније прикупити и остали Срби и јужни Словени. Деветнаести век истакао је идеју народности као идеју водиљу у политичком животу европских народа. Тај национални покрет имао је да пробуди свест о заједничком пореклу појединих народа, а из те свести и духовног јединства рађало се и политичко уједињење. Тај национални покрет захватио је и наш народ, Илирски покрет Људевита Гаја у Хрватској, иако носи културно обележје, у ствари је национално-политички покрет, и циљ му је био да снажним отпором народним према насиљу и притиску развије национално осећање до националне свести о јединству југословенског народа. Гајдаје једно заједничко име — Илири — свима јужним Словенима, уводи у хрватску књижевност језик

којим је Вук Караџић писао, и на тај начин ствара духовно јединство Срба, Хрвата и Словенаца, Ова пробуђена свест о јединству Срба и Хрвата добила је свога изражаја у Мађарској буни 1848 године, када се Срби и Хрвати боре заједно против заједничког непријатеља. Док се у западним крајевима нашега народа развијао Илирски покрет, дотле је у Србији отпочео један смишљен и интензиван рад на националном пољу са циљевима националног ослобођења и уједињења, „Начертаније" Илије Гарашанина, израђено за владе кнеза Александра Карађорђевића, у коме је изнесен програм за ослобођење и уједињење нашег троименог народа, добило је практичне примене за владе кнеза Михаила Обреновића. Он је добро схватио да први задатак Србије мора да буде ослобођење Југословена од Турака споразумном акцијом свих балканских хришћанских држава. Али је тако исто имао и други циљ: борбу против Хабзбуршке Монархије и ослобођење аустро-угарских Срба и Хрвата. Зато је он и одржавао тесне везе са југословенским родољубима у Аустријској Монархији, а нарочито са бискупом Штросмајером, који је прихватио Илирски покрет, назвао га југословенским и дао му јасније значење. У циљу стварања Балканског савеза, кнез Михаило је закључио савез са Црном Гором 1866 године, споразум с комитетом бугарских првака у Букурешту 1867 године, по коме су Бугари признали кнеза Михаила за свога владаоца и пристали да у заједници са Србијом образују Југословенско царство, затим сзвез с Грчком у јесен 1867 године и с Румунијом савез пријатељства 1868 године. Тако је Србија веп тада узела на себе улогу Пијемонта. Од 1903 године настаје ново доба у животу јужних Словена. С доласком на престо краља Петра I Карађорђеви-Ца, у Србији настаје политичка и економска еманципација од Аустрије, а затим рад на савезу балканских народа у циљу ослобођења од турске власти. У Хрватској се организује Хрватско-српска каолиција, која је у свом програму истакла идеју народног јединства и која је моКно утицала да се поведе борба за права и слободе Хрвата и Срба у Аустро-Угарској Монархији. Резултати Балканскога рата били су велики и повољни за Србију. Србија је ослободила и