Општинске новине

КРАТАК ПРЕГЛЕД ФИНАНСША ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Ми Јужњаци — можда напосе ми Југословени — немамо много разумевања за успехе који долазе дугим, систематским радом и напором. Ми хоћемо брзе, видљиве и што конкретније резултате. Ми смо изгледа највећи поборници основне економске максиме: што већи резултат уз што мањи напор. Међутим, треба водити рачуна и о томе, да се истина неки пут могу постићи сјајни резултати уз релативно незнатне напоре, али такви резалтати нису трајни, не дају солидну базу за даље успехе и, у привредном животу, нису сигуран ослонац за благостање. Може се напротив рећи, да велики успеси и резултати поетигнути уз минималне или можда никакве напоре имају пре негативне него позитивне последице. Лако постигнути резултати не дају импулса развијању конструктивних особина; они нас успављују и слабе нам радни и стваралачки потенцијал. Због свега тога ми често потцењујемо оне систематске и систематисане напоре који су уперени на лагано стварање бољих услова за рад и општу делатност. Често пута и не видимо у тим побољшаним условима рада и стварања неки успех, јер ми најчешће ценимо само видне успехе, успехе који се могу изразити у броју или најчешће у новцу. И зато, просуђујући рад и напоре који су уложени да се финансијска ситуација Београдске општине санира и доведе до оног завидног стања на коме се данас налази, треба водити рачуна о околностима под којима се радило и под којима су ти успеси постигнути. Општинске и уопште самоупраБне финансије, којима се до скоро поклањала минимална пажња, заузимају све видније место у општим финансијама, у онштој привреди земље, на новчаном и кредитном тржишту и уопште у делокупној привреди једног народа. Када посматрамо само буџет Београдске општине, који достиже цифру од око 350,0 милиона динара, и када имамо у виду да оволики буџет одговара пословању једне банке која ради средствима од 10—12 милијарди динара, онда ћемо тек разумети значај тога буџета. Кад се пак још има у виду да укупан износ општинских буџета т.ј. разних прихода наплаћених од Београђана и утрошених за период од 1919 до 1938 године представља замашну цифру од приближно 5 милијарди динара, онда се тек види значај општинских финансија за све Бебграђане, за јавне финансије, за државни буџет, па и за целу нашу привреду. Све изложено указује да су самоутгравне финансије већ давно изашле из уског оквира у коме су некад биле. Сведоци смо сасвим нове организације у привреди свих народа. Да-

нас се привреда сваког народа проучава у танчине, обрађују се сви елементи активе и пасиве привреде појединих народа, обрађују се извори прихода, рационализирају се расходи, доводе се тенденције појединих призредних сектора у склад са општом тенденцијом дотичне привредне јединке — једном речи поклања се најпунија пажња свИхма па и најнезиатнијим елементима имозине сваке поједине националне привреде. Јасно је онда да се при таквим назорима мора поклонити најпунија пажња самоупранним финансијама, ово у толико пре, што су оне досада најмање контролисане, што су самоуправна тела многобројна и њихове финансије, према томе, све значајније, што се самоуправним финансијама често рђаво рукује итд. Тако остављене себи, самоуправне су финансије често представљале један осетан баласт за грађанство, које од њих најчешће није имало ни половину онога што је с правом могло очекивати. Нас овде посебно интересује развој финансија Општине града Београда. Доста је еамо упоредити износе буџета Општине града Београда за протекле дие деценије па да чо-ек буде фрапиран тим развојем. Године 1919 предвиђени су општински приходи са 11,1 а остварени са 6,4 милиона динара — а 1939/40 године општински приходи су предвиђени са преко 350,0 милиона динара а биће остварени и преко тога износа. За непуне две деценије буџет Општине града Београда се повећао за око 50 пута. То све јасно указује каква и колика се пажња мора поклонити финансијама града Београда. 1 БУЏЕТИРАЧ;Е ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ 1) Постајање буџета. Израда и извршење буџета Општине града Београда су регулисани Законом о градским оггштинама. Општински буџет траје као и државни од 1 априла до 31 марта идуће године. Да би се при изради предлога буџета прецизирала надлежност навешћемо укратко начин постојања општинског буџета: Општински буџет израђују два чиниоца и то: Претседник и Веће. Претседник, као шеф администрације и као домаћин, подноси Већу предлог буџета. Нзике предвиђа какви су му све расходи потребни и то:. персонални, материјални редовни и материјални ванредни. При том се Претседник руководи неопходно иот; ебним изнреима којима ће се моћи задовољити потребе Поглаваретва. У исто време Претседник у предлогу буџета прихода износи колико се од кога извора прихода може очекивати у току наредне буџетске године.