Општинске новине

914

Београдске општикске новине

стављају накнаду за услуге које Општина чини својим грађанима. Услед сталног пораста Београда, и његовог све већег привредног полета, и овај извор показује стално повећање прихода, мада

ПРИКОДИ Пп ГПНВНИМ БУЏЕТСКИМ ИЗВПРИМП а процентиин

100%

1В0%

50%-

193^/5 1935/ б 193Б/ 7 193?/ в 193Н/ 3 ПРИМОД 0Д ПРИВРЕДЕ III ПРИХОД ОД ПРИРЕ2В

ПРИКОП ОД ТРОШДРИНЕ

ПРИКОД ОД ТДКСИ И ДР.

су у току последње три године извршена анатна снижења свих таксених позиција. Укупно снижење такса за последње три године износи у округлој цифри око 5,3 милиона динара. Поред свега тога, приходи од такса показују константан пораст. Тако је 1936 године предвиђен приход од разних такса на Динара 21,130.000.— и исти остварен са 103%; у години 1937 услед разних снижења тарифе смањен је буџетом предвиђени приход од такса на 20,307.950 динара али је и поред тих смањења остварено прихода од разних таКса за Динара 23,931.195,— т. ј. за 118%; у текућој буџетској години, за период април- новембар, ови се приходи остварују са 125%. Треба имати у виду и то да је поред наведених сма-

њења појединих такса још и такса за запремање улица пренета у корист Регулационог фонда. Посебан и најинтересантнији извор прихода Општине града Београда претставља трошарина, и то не само по висини прихода, које она даје, већ и по своме развоју, као и по улози коју она има у привреди Београда. Развој питања трошарине у Београду, које се третира кроз читавих 50 година, може да послужи као одличан извор разлога „за" и „против" трошарине уопште. Онима, који ово питање теоријски расматрају и проучавају, развој трошарини у Београду може да да најбољу слику примене трошарине у живот, њеног капацитета у погледу прихода и, нарочито, њеног удела у привредном развоју једног града. Покушај да трошарина буде замењена прирезом пропао је и пошто је затим била више пута допуњавана, мењана па чак и укидана, трошарина је дефинитивно стабилизована и обрађена у години 1936. Тај њен, бар за сада дефинитивни облик, и поред свих смањења разних тарифних ставова, и поред ослобођења од трошарине многих артикала и поред тога што је трошарина престала бити само фискални чинилац, односно извор прихода, већ и јак фактор у Београдској привреди и општинској привреднној политици — тај њен садањи облик даје Општини београдској приходе који премашају четвртину свих буџетских прихода Општине града Београда. Трошаринска тарифа од 1936 године је срећан компромис захтева привредног света и интереса самог општинског буџета. Трошарина је престала бити једна од најјачих брана за привредни и посебно трговачко-индустријски развој Београда. Она води много рачуна и о социјалним моментима, па су, сасвим или делимично, ослобођени трошарине основни артикли исхране (млеко, јаја, поврће итд.). Ефекат смањења, која су спроведена новом Уредбом о трошарини, износи близу 12 милиона динара годишње. Сем тога нова Уредба о трошарини са тарифом решила је и на задовољавајући начин регулисала читав низ техничких питања и манипулација. Да би пак нова трошаринска тарифа дошла до пуног изражаја подигнуте су модерне трошаринске станице и извршена реорганизација службе — нарочито контроле. Потенцијал прихода од дажбина т. ј. од приреза, такса и трошарине најбоље ће показати табела са стр. 4. б) Приходи од привредких предузећа. Општина града Београда има више привредних предузећа али се у погледу прихода можемо задржати у главном на четири предузећа а то су: трамвај, осветљење, водовод и кланица. Општина настоји да својим грађанима омо1ући уживање услуга горњих предузећа под