Општинске новине

954

Београдске општинске новине

Све дрвене трансформаторске станице затечене од раније, у току времена систематски су замењене новим бетонским објектима, било подземним било надземним. Ново подигнуте трансформаторске или разводне станице изграђене су од тврдог материјала, са модерном електричном инсталацијом која у свему обезбеђује сигуран рад. У станицама су предвиђене простран^ бетонске ћелије за смештај уљних аутоматских прекидача, трополних прекидача трансформатора и других апарата. Обезбеђена је и потребна вентилација. Као обележја мреже можемо навести и следеће податке. Скоро целокупна мрежа високог напона израђена је у затвореним круговима, што омогућава напајање једног краја са више тачака. На мрежи високог напона постигнута је селективност помоћу аутоматских уљних прекидача, који су сви снабдевени са релеима за максималну струју и уређајем за одржавање времена. У реону подземне мреже нискога напона израђени су на свима угловима улица разводници за подземну мрежу зидани или од ливеног гвожђа у које се стичу линије нискога напона са више страна што омогућава напајање једног дела улице са више разних тачака. Тиме је постигнута највећа сигурност снабдевања града електричном енергијом. У почетку на периферији града где су трансформаторски реони врло пространи а доцније и у ужем центру извршено је аутоматизирање уличног осветљења. То је постигнуто помоћу даљних релеа који аутоматски на команду једног централног часовника са електричним импулсом укључују своје одговарајуће реоне. Предвиђа се увођење арматура са мешаном светлошћу у којима се налазе једна живина и једна сијалица са металним влакном које заједно дају светлост приближну дневној светлости. Порастом оптерећења и проширењем атара града Београда као и прописима Правилника Министарства грађевина, условљено је да се на свакој мрежи ниског напона уведе већи напон 3 X 380/220 V на место напона од 3 X 206/120 волти, који је раније имала мрежа Белгијског друштва. Потреба за променом напона указала се уосталом и много раније на периферији града. У томе делу су трансформаторски реони пространији, а развођење електричне енергије нискога напона изведено је ваздушном мрежом. Код ваздушне мреже из монтажних и механичких разлога, није могућно постављање проводника великог пресека, те су уелед великог отпора и губици енергије на мрежи као и пад напона много већи но у центру града где је разводна мрежа подземна и јаче димензионирана. Тако је одлуком Одбора Општине града Београда фебруара месеца 1932 године решено да се у целом Београду уведе нов систем развода електричне енергије на ниском напону за 380/220 волти.

Увођење новога напона спроводило се постепено и по трансформаторским реонима. Тат је посао без мало завршен те је скоро у целом Београду успостављено једнообразно развођење електричне енергије.

Разбој улииног осбатљања

Од обуставе производње електричне енергије у општинској централи напајање градске мреже врши централа „Снага и Светлост" преко двеју потстаница. Једна од њих — потстаница бр .1 саграђена је код старе електричне централе у улици Књегиње Љубице, потстаница бр. II саграђена је у парку на Тргу Ослободиоца Београда у улици Милоша Великог. Из тих потстаница разводи се електрична енергија у градску мрежу поглавито са напоном од 6000 волти 50 периода, а из потстанице бр. 1 са напоном од 3.000 волти 50 периода за центар вароши. Један врло мали део мреже високог напона, иако на 50 периода, напаја се још увек са 2100 волти, што ће уосталом остати привремено до замене са 3000 волти. ( На крају да наведемо неколико главних радова које је ова Дирекција извела у последње време на развођењу електричне енергије: Проширени атар Београда обухватио је и предграђа Чукарице, Бановог Брда и Раковице са око 20.0С0 м ваздушне секундарне мреже која је припадала Друштву „Електро-Макиш". Ову је мрежу наша Дирекција из основа обно-