Општинске новине

Техн ичка дирекција

963

Ратом разрушени и разривени Београд, са наслеђеном упропашћеном турском калдрмом, није се могао подићи из редовних буџетских средстава. Морало се прибећи већим зајмовима. Због тога је било закључено неколико зајмова који су у главном утрошени. у доба од 1927 до 1931, кад је благодарећи великим кредитима, Београд највише технички напредовао. Из приложене табеле 3 види' се како су ти зајмови утрошени.

околине Београда, односно Управе државног парка у Топчидеру. Министарство шума и рудника је ту утрошило знатне кредите из редовног буџета и фонда за пошумљавање. Од пре три године пошумљени општински терени враћени су Општини на даље култивисање и одржавање. Дакле, редовни општински буџети су, допуњени зајмовима, калдрмином, кулучарином и разним фискалним олакшицама и помоћима,

Табела 3

ГОДИНА

Трошење ззјмова подељено по годинама у милионима динара

Долар. и Ломб.

Мин. С. Пол.

ЈПвајц.

Почек О.) рађ. А. Д.

Почек Бадер

Почек Ерлих

Унутр. зајам

Тек. рач. од 7,5 м. динара

У к у п н о

1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933

82,391 106,^10 2,214 6.500

7,015 2,968

15,710 7,989 0,711

5,792 59,178 1,917 0,510

3,820 9 631 1,479 1,308

3,766 1.147

6,018 56816 24.991 5,316

2,276 4 665 0,458

82,391 113,3?5 26,684 83,505 71,351 35,411 8,229

Свега

197,415 ј 9,983

24,410

67,397

16.238

4,913

93,141 | 7,399

420,896

Поред горњих зајмова, у последње време закључено је још неколико зајмова код „Сузора", код Државне хипотекарне банке, >код Електро-Инвеста Штокхолм, Конвертни зајам код ГТоштанске штедионице итд., чије су суме унете у табелу 1. Сем тога, Држава је донела Уредбу о калдрмини и Закон о употреби народне снаге (кулучарина), чиме су осигурани извесни кредити за калдрмисање улица и путева који су износили за све време:

Кулучарина

Калдрмински фонд

ДО

1928

—

ДО

1928

—

2,599.000,-

ДО

1929

—

14,854.000.-

до

1930

—

1,263.С00,-

До

1931

—

260.С00,—

ДО

1932

2,119.000.-

—

ДО

1933

4,547.000,-

2,859.000,—

ДО

1934

4,432.000-

3 35:-.000,-

ДО

1935

10Д80.СОЗ.—

1,968.000.-

ДО

1936

7,202.0С0.—

94.000.-

ДО

1937

4,328.000.-

—

ДО

1938

5,000.030.-

—

Свега око 40,000.000- око 17,С01С00.-

Затим је Држава у два маха помогла обнову израде Ееограског водовода материјалом из ратних репарација 1922 год. у износу злат. марака 3,602.842.45 и 1928 г. у износу злат. марака 2,604.509,19. Ослобођен је исто тако царине сав канализациони керамички материјал добијен на рачун репарација. Држава је учествовала на пошумљавању својих општинских терена у атару Општине и то преко одбора за пошумљавање и уређење

— извори одакле је Техничка дирекција цриела средства за грађевинско подизање Београда. (Табела 1). Без фискалних олакшица они сви укупно износе преко 1,35 милијарди динара. Сума од 1,35 милијарди динара утрошена преко Техничке дирекције на техничко уређење Београда огромна је. Ако се поброје радови који су за тај новац изведени видеће се да их је много, да је Београд доста добио и да се лепо модернизовао, али да то ипак још није довољно. Остаје још много да се уради. * * * Једна од најпотребнијих ствари у свакој насеобини је здрава пијаћа вода. Почећемо наше излагање са њом. Водоводне инсталације као и мрежа претрпеле су трајне кварове за време рата 1914—

III филтерска инсталација на Белим Водама у грађењу 1938.